Било је лето, врело као и ово... И била је Немачка, такође... старт Светског првенства – 2006. Пораз идентичан недељном – 0:1, ривал Холандија. Фудбалери обично нерадо дају изјаве после изгубљених утакмица, Огњен Короман се у „микс зони“ зауставио сам:
„Мислим да смо превише респектовали Холанђане и да смо морали да играмо офанзивније, да их нападнемо... Не знам зашто нисам почео утакмицу!? Спреман сам, наравно!“
После ове изјаве вероватно ниједан новинар није довео у питање лош избор стартера и тактике тадашњег селектора Илије Петковића, сви закључисмо: „Короман је у праву, свака част за изјаву“...
Меч други – Гелзенкирхен... Испред наших репрезентативаца – Аргентинци, међу актерима с једне стране Рикелме, Савиола, Макси Родригез... Са друге – од првог минута на терену и Короман... 0:6 (0:3). Веровало се да је после искључења Кежмана почетком другог полувремена, Дејан Станковић измолио Камбијаса да Аргентинци „спусте гас“, али, кад су на терен ушли Креспо, Тевез и Меси, Јеврић је још три пута морао у мрежу по лопту... У микс зони после дебакла - надреална сцена: због хиљаде акредитованих новинара, да би сви стали и сачекали саговорнике – лавиринт од металних ограда – дугачак километар и Огњен Короман који заједно са Данијелом Љубојом прескаче једну по једну препреку не би ли пречицом стигао до аутобуса и избегао медије... Сви који га поштовасмо до тог дана, тек тада схватисмо селекторову грешку... Наравно, што га је ставио у тим...
Осамнаест година касније – исти датум 15. јун, исти стадион у Гелзеркирхену и пораз од Енглеске, а пред медијима Душан Тадић! Прича слична – изненађујућа, искрена, емотивна, из душе. Али, непромишљена, некоректна – колико год да је истинита – апсолутно контрапродуктивна...
Да, погрешио је Драган Стојковић приликом састављања тима, морао је међу стартере да уврсти Душана Тадића! Али, не зато што добитник Златне лопте ФСС мисли да је најбољи српски фудбалер, него што је на терену потребан зналац способан да стане на лопту, проигра Митровића и Влаховића... Нико то не зна боље од њега... Колико је само голова „спаковао“ Митровићу... Али, реченица: „ја сам најбољи фудбалер овде, најспремнији сам репрезентативац, лидер сам“... толико је некоректна и према селектору и према осталим фудбалерима да је једноставно немогуће заборавити је и прећи преко ње као да ју је изговорио, рецимо Саша Ћурчић у неком од таблоида...
Капитен не сме тако нешто да каже, чак ни пред играчима, а камоли тв камерама. Све што је имао – Душан Тадић морао је да предочи селектору, пре или после утакмице, али, без публике... Многи ће га тапшати по рамену, као Коромана пре 18 година, али капитен и селектор су последње личности у репрезентацији који смеју да наруше атмосферу у екипи. Капитен је продужена рука селектора на терену... Чак и да је заиста најспремнији, некоректно је према саиграчима да то изговори.
Шта после свега? Стојковићево правдање пред медијима да је у питању само тактика због које је Тадић остао на клупи, осликава селекторову „пат позицију“. Сваки наредни потез тумачиће се у зависности од резултата против Словеније. И какав год да буде – атмосфера у репрезентацији неће никад више да буде као што је била уочи и после утакмице с Португалијом у квалификацијама за Светско првенство у Катару.
Кад победимо најјаче, често смо довољни сами себи да све покваримо и растуримо. Због сујете, нарцисоидности, или нечег трећег, није ни битно, сами смо себи највећи и најтежи противници...
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
