PENAL: Sujetni Tadić, nestvarna izjava i loša taktika... kao repriza 2006.

Bilo je leto, vrelo kao i ovo... I bila je Nemačka, takođe... start Svetskog prvenstva – 2006. Poraz identičan nedeljnom – 0:1, rival Holandija. Fudbaleri obično nerado daju izjave posle izgubljenih utakmica, Ognjen Koroman se u „miks zoni“ zaustavio sam:

„Mislim da smo previše respektovali Holanđane i da smo morali da igramo ofanzivnije, da ih napadnemo... Ne znam zašto nisam počeo utakmicu!? Spreman sam, naravno!“

Posle ove izjave verovatno nijedan novinar nije doveo u pitanje loš izbor startera i taktike tadašnjeg selektora Ilije Petkovića, svi zaključismo: „Koroman je u pravu, svaka čast za izjavu“...

Meč drugi – Gelzenkirhen... Ispred naših reprezentativaca – Argentinci, među akterima s jedne strane Rikelme, Saviola, Maksi Rodrigez... Sa druge – od prvog minuta na terenu i Koroman... 0:6 (0:3). Verovalo se da je posle isključenja Kežmana početkom drugog poluvremena, Dejan Stanković izmolio Kambijasa da Argentinci „spuste gas“, ali, kad su na teren ušli Krespo, Tevez i Mesi, Jevrić je još tri puta morao u mrežu po loptu... U miks zoni posle debakla - nadrealna scena: zbog hiljade akreditovanih novinara, da bi svi stali i sačekali sagovornike – lavirint od metalnih ograda – dugačak kilometar i Ognjen Koroman koji zajedno sa Danijelom Ljubojom preskače jednu po jednu prepreku ne bi li prečicom stigao do autobusa i izbegao medije... Svi koji ga poštovasmo do tog dana, tek tada shvatismo selektorovu grešku... Naravno, što ga je stavio u tim...

Osamnaest godina kasnije – isti datum 15. jun, isti stadion u Gelzerkirhenu i poraz od Engleske, a pred medijima Dušan Tadić! Priča slična – iznenađujuća, iskrena, emotivna, iz duše. Ali, nepromišljena, nekorektna – koliko god da je istinita – apsolutno kontraproduktivna...

Da, pogrešio je Dragan Stojković prilikom sastavljanja tima, morao je među startere da uvrsti Dušana Tadića! Ali, ne zato što dobitnik Zlatne lopte FSS misli da je najbolji srpski fudbaler, nego što je na terenu potreban znalac sposoban da stane na loptu, proigra Mitrovića i Vlahovića... Niko to ne zna bolje od njega... Koliko je samo golova „spakovao“ Mitroviću... Ali, rečenica: „ja sam najbolji fudbaler ovde, najspremniji sam reprezentativac, lider sam“... toliko je nekorektna i prema selektoru i prema ostalim fudbalerima da je jednostavno nemoguće zaboraviti je i preći preko nje kao da ju je izgovorio, recimo Saša Ćurčić u nekom od tabloida...

Kapiten ne sme tako nešto da kaže, čak ni pred igračima, a kamoli tv kamerama. Sve što je imao – Dušan Tadić morao je da predoči selektoru, pre ili posle utakmice, ali, bez publike... Mnogi će ga tapšati po ramenu, kao Koromana pre 18 godina, ali kapiten i selektor su poslednje ličnosti u reprezentaciji koji smeju da naruše atmosferu u ekipi. Kapiten je produžena ruka selektora na terenu... Čak i da je zaista najspremniji, nekorektno je prema saigračima da to izgovori.

Šta posle svega? Stojkovićevo pravdanje pred medijima da je u pitanju samo taktika zbog koje je Tadić ostao na klupi, oslikava selektorovu „pat poziciju“. Svaki naredni potez tumačiće se u zavisnosti od rezultata protiv Slovenije.  I kakav god da bude – atmosfera u reprezentaciji neće nikad više da bude kao što je bila uoči i posle utakmice s Portugalijom u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo u Kataru.

Kad pobedimo najjače, često smo dovoljni sami sebi da sve pokvarimo i rasturimo. Zbog sujete, narcisoidnosti, ili nečeg trećeg, nije ni bitno, sami smo sebi najveći i najteži protivnici...