СТРУЧНИ УГАО – Рајевац: Запнимо из петних жила!

Милован Рајевац скенира из разних углова највећу смотру Старог континента. Спрема се, каже, да последњу фазу ЕП у Немачкој испрати са лица места. Франкфурт познаје као Београд, прижељкује да присуствује макар утакмици репрезентације Србије, не крије, рецимо, у четвртфиналу.

- Све је могуће у фудбалу, нема правила, уживамо сви заједно, јер видимо добре утакмице, нема изразитог фаворита, а ни убедљивих резултата, осим мечева домаћина и Шкотске, односно Шпанаца са Хрватима – прича Милован Рајевац са Златибора.

Шта показује скенер старог вука?

- Много позитивних ствари, игра се тврдо, на резултат, разумљиво јер је реч о великом такмичењу. Доброг фудбала бар смо се нагледали у овој првој фази, лако се примети најситнија грешка. Неке екипе су из другог, па и трећег плана истрчале у први, као на пример Румуни, Словаци, Грузијци. Тек је почетак, очекивано је све то, тек ће још свашта да се деси.

Фаворити, за сада, добро гурају?

- Нема, условно речено, фаворита. Обично су то екипе у благој предности, али само на папиру. Терен је нешто друго, како наш народ каже „први мачићи у воду се бацају”. Знамо добро какве играче имају Французи и Холанђани, међутим, приредили су нам прву утакмицу без голова. Пољаци су ме разочарали, не знам зашто Левандовски седи на клупи, ако су они некоме другом веровали, то је већ њихова ствар. Коме ће да укажу највеће поверење, ако неће капитену, сјајном центарфору, иако је у годинама. Лева је прва звезда репрезентације, оно што су Аргентинцима Меси, Французима Ембапе, Енглезима Кејн...

Предводили сте Гану на Светском првенству у Јужној Африци 2010. и одлично сте упућени шта је заправо велико такмичење?

- Фудбал је детаљан и темељан посао, нема времена, простора, поготово разлога да се било шта импровизује. У Немачкој се не прави екипа, то се ради пре или касније.

Ко вас је до сада пријатно изненадио?

- Шпанци, а знате ли зашто? Па, јер играју тврдо и само их занима оно шта пише на семафору. Неочекивано лако и убедљиво прегазили су Хрватску, минимално победили Италију, тако се долази до полуфинала или финала.

Како видите слику у нашој групи?

- Прилично је изједначена, што би Французи рекли егал су екипе у нашем друштву. Енглезе су сви сврставали да ће да играју у финалу, међутим, нису надиграли нас, ни Данце, а имају одличне појединце.

Шта кажете за Фодена, Кејна, Вокера, Рајса...?

- Узимајући појединце у обзир, Енглези уз Французе имају индивидуално најјачи и најзвучнији тим на ЕП, али фудбал је игра колектива, није то тенис, џаба један добар и расположен играч, ако дува промаја у одбрани. Пред Енглезима је утакмица са одличном селекцијом Словеније, биће неизвесна, видећете.

Имате много искуства, седели сте на клупама Црвене звезде, Војводине са којом сте знали за много успеха, радили сте у „белом свету”, са Ганом сте писали историју Црних звезда на Мондијалу пре 14 година?

- Са стране се све најбоље види, лако је паметовати, критиковати, спуштати некога на дно, делити му лекције, причати у стилу „шта би било кад би било”... Ми смо чудан народ, ових дана морамо да будемо нарочито позитивни у размишљањима, да верујемо у нашу репрезентацију, све редом људе у Немачкој. Слога, јединство, борба, зној и та просута крв за сваку лопту на терену потребнији су нам него икад. Време на ЕП или Мондијалу много брзо пролази, мора добро и још брже да се размишља. Зато, потребно је да запнемо из петних жила и неће нам бити лоше. Ујединимо се коначно, дозовимо памети, ред би био.

Изгубили смо 0:1 од Енглеза?

- Нисам разочаран нашом репрезентацијом, поготово незадовољан у дубини душе. Направили смо низ шанси, можда финалисти највеће смотре на континенту. Ако прођемо све ће да падне у заборав, биће баш срећан крај. А, онда се подиже форма како такмичење одмиче. Овде су ситнице велике ствари, оне велике се буквално и не примећују. Брзо се све решава и завршава, мада чујем коментаре многих да играмо испод очекивања. Не слажем се, наша група је прилично изједначена, само да прођемо групну фазу, после ће све бити лако и лепше.

Утисак је да смо лоше ушли у утакмице са Енглеском и Словенијом?

- Потпуно сте у праву, у фудбалу је најбитније како приђеш послу, а то је терен. То је исто као да идеш на први, или један од првих сусрета са девојком, мораш да оставиш снажан утисак кад игра почне, да будеш све озбиљнији.

Герет Саутгејт, селектор Острвљана, мишљење је многих, најслабија је карика у том ланцу колевке фудбала?

- Нека Енглези размишљају о себи, зашто бисмо ми лупали главу и трошили енергију и време, имамо битнија, за нас преча посла.

Умало да изгубимо од Словеније, спасао нас је Лука Јовић?

- Селектор Матјаж Кек је изгубио утакмицу, мислим на она два бода што су остали без њих. Зашто? Вратио је екипу у шеснаестерац, са намером да се брани, а играчи управо то раде у нападу, никако пред својим голом. Нападачи морају да притискају задњу линију, одатле почиње одбрана свог гола, од Митровића, Влаховића, Тадића, Јовића...

На реду је „бити или не бити”, има ли нешто труло у држави Данској?

- Има, него шта. Данци, такође, имају мане, то смо видели у другом полувремену са Словенијом, кад су их буквално декласирали. Данци су тад имали среће више него памети, ривал је два пута створио идеалне прилике, погодио стативу, тек онда изједначио. Данска је феноменално одиграла са Енглеском, а шта би ми требало да урадимо? Једноставно, да нападнемо простор иза леђа њихове одбрамбене линије, ту да их газимо, да игру преселимо у њихово двориште, што ближе Шмајхеловом голу.

Пораз, па нерешен резултат, да ли је куцнуо час за победу?

- Тако је, победа, само победа! Исланд је победио Енглеску у пријатељском сусрету пред европску смотру, значи, види се да постоји начин да се направи нешто велико. Нема више непобедивих, падну и највећи. Драго ми је да Данци хоће да играју, а ми морамо добро да уђемо у утакмицу и још боље да је завршавамо како се ближи крај.

Докле могу Орлови?

- Реално је да прођемо групу, свеједно да ли као други или трећи. Јако је такмичење, погледајмо само резултате. Чак и кад помислиш да је крај, није. И трећепласирани тимови могу даље, а је да се не осврћемо на оно што је било, већ да гледамо само Данцима у очи. Нека у нама проради и мало спортске дрскости, тог фудбалског ината, да запушимо уста свима који мисле да не играмо добро. Ко тврди да је Словенија мачји кашаљ, па тај нема везе са фудбалом. Сви који су дошли у Немачку имају вредности, али човек је склон грешкама, није робот, верујем да ћемо да заблистамо у уторак увече, кад је најпотребније. Само да запнемо и дамо пун гас, од првог до 97. минута, јер ће толико да се игра велика утакмица за Србију, најмање – завршио је Милован Рајевац, држећи палчеве колеги Пиксију Стојковићу и свима у земљи фудбала и аутомобилске индустрије.