STRUČNI UGAO – Rajevac: Zapnimo iz petnih žila!

Milovan Rajevac skenira iz raznih uglova najveću smotru Starog kontinenta. Sprema se, kaže, da poslednju fazu EP u Nemačkoj isprati sa lica mesta. Frankfurt poznaje kao Beograd, priželjkuje da prisustvuje makar utakmici reprezentacije Srbije, ne krije, recimo, u četvrtfinalu.

- Sve je moguće u fudbalu, nema pravila, uživamo svi zajedno, jer vidimo dobre utakmice, nema izrazitog favorita, a ni ubedljivih rezultata, osim mečeva domaćina i Škotske, odnosno Španaca sa Hrvatima – priča Milovan Rajevac sa Zlatibora.

Šta pokazuje skener starog vuka?

- Mnogo pozitivnih stvari, igra se tvrdo, na rezultat, razumljivo jer je reč o velikom takmičenju. Dobrog fudbala bar smo se nagledali u ovoj prvoj fazi, lako se primeti najsitnija greška. Neke ekipe su iz drugog, pa i trećeg plana istrčale u prvi, kao na primer Rumuni, Slovaci, Gruzijci. Tek je početak, očekivano je sve to, tek će još svašta da se desi.

Favoriti, za sada, dobro guraju?

- Nema, uslovno rečeno, favorita. Obično su to ekipe u blagoj prednosti, ali samo na papiru. Teren je nešto drugo, kako naš narod kaže „prvi mačići u vodu se bacaju”. Znamo dobro kakve igrače imaju Francuzi i Holanđani, međutim, priredili su nam prvu utakmicu bez golova. Poljaci su me razočarali, ne znam zašto Levandovski sedi na klupi, ako su oni nekome drugom verovali, to je već njihova stvar. Kome će da ukažu najveće poverenje, ako neće kapitenu, sjajnom centarforu, iako je u godinama. Leva je prva zvezda reprezentacije, ono što su Argentincima Mesi, Francuzima Embape, Englezima Kejn...

Predvodili ste Ganu na Svetskom prvenstvu u Južnoj Africi 2010. i odlično ste upućeni šta je zapravo veliko takmičenje?

- Fudbal je detaljan i temeljan posao, nema vremena, prostora, pogotovo razloga da se bilo šta improvizuje. U Nemačkoj se ne pravi ekipa, to se radi pre ili kasnije.

Ko vas je do sada prijatno iznenadio?

- Španci, a znate li zašto? Pa, jer igraju tvrdo i samo ih zanima ono šta piše na semaforu. Neočekivano lako i ubedljivo pregazili su Hrvatsku, minimalno pobedili Italiju, tako se dolazi do polufinala ili finala.

Kako vidite sliku u našoj grupi?

- Prilično je izjednačena, što bi Francuzi rekli egal su ekipe u našem društvu. Engleze su svi svrstavali da će da igraju u finalu, međutim, nisu nadigrali nas, ni Dance, a imaju odlične pojedince.

Šta kažete za Fodena, Kejna, Vokera, Rajsa...?

- Uzimajući pojedince u obzir, Englezi uz Francuze imaju individualno najjači i najzvučniji tim na EP, ali fudbal je igra kolektiva, nije to tenis, džaba jedan dobar i raspoložen igrač, ako duva promaja u odbrani. Pred Englezima je utakmica sa odličnom selekcijom Slovenije, biće neizvesna, videćete.

Imate mnogo iskustva, sedeli ste na klupama Crvene zvezde, Vojvodine sa kojom ste znali za mnogo uspeha, radili ste u „belom svetu”, sa Ganom ste pisali istoriju Crnih zvezda na Mondijalu pre 14 godina?

- Sa strane se sve najbolje vidi, lako je pametovati, kritikovati, spuštati nekoga na dno, deliti mu lekcije, pričati u stilu „šta bi bilo kad bi bilo”... Mi smo čudan narod, ovih dana moramo da budemo naročito pozitivni u razmišljanjima, da verujemo u našu reprezentaciju, sve redom ljude u Nemačkoj. Sloga, jedinstvo, borba, znoj i ta prosuta krv za svaku loptu na terenu potrebniji su nam nego ikad. Vreme na EP ili Mondijalu mnogo brzo prolazi, mora dobro i još brže da se razmišlja. Zato, potrebno je da zapnemo iz petnih žila i neće nam biti loše. Ujedinimo se konačno, dozovimo pameti, red bi bio.

Izgubili smo 0:1 od Engleza?

- Nisam razočaran našom reprezentacijom, pogotovo nezadovoljan u dubini duše. Napravili smo niz šansi, možda finalisti najveće smotre na kontinentu. Ako prođemo sve će da padne u zaborav, biće baš srećan kraj. A, onda se podiže forma kako takmičenje odmiče. Ovde su sitnice velike stvari, one velike se bukvalno i ne primećuju. Brzo se sve rešava i završava, mada čujem komentare mnogih da igramo ispod očekivanja. Ne slažem se, naša grupa je prilično izjednačena, samo da prođemo grupnu fazu, posle će sve biti lako i lepše.

Utisak je da smo loše ušli u utakmice sa Engleskom i Slovenijom?

- Potpuno ste u pravu, u fudbalu je najbitnije kako priđeš poslu, a to je teren. To je isto kao da ideš na prvi, ili jedan od prvih susreta sa devojkom, moraš da ostaviš snažan utisak kad igra počne, da budeš sve ozbiljniji.

Geret Sautgejt, selektor Ostrvljana, mišljenje je mnogih, najslabija je karika u tom lancu kolevke fudbala?

- Neka Englezi razmišljaju o sebi, zašto bismo mi lupali glavu i trošili energiju i vreme, imamo bitnija, za nas preča posla.

Umalo da izgubimo od Slovenije, spasao nas je Luka Jović?

- Selektor Matjaž Kek je izgubio utakmicu, mislim na ona dva boda što su ostali bez njih. Zašto? Vratio je ekipu u šesnaesterac, sa namerom da se brani, a igrači upravo to rade u napadu, nikako pred svojim golom. Napadači moraju da pritiskaju zadnju liniju, odatle počinje odbrana svog gola, od Mitrovića, Vlahovića, Tadića, Jovića...

Na redu je „biti ili ne biti”, ima li nešto trulo u državi Danskoj?

- Ima, nego šta. Danci, takođe, imaju mane, to smo videli u drugom poluvremenu sa Slovenijom, kad su ih bukvalno deklasirali. Danci su tad imali sreće više nego pameti, rival je dva puta stvorio idealne prilike, pogodio stativu, tek onda izjednačio. Danska je fenomenalno odigrala sa Engleskom, a šta bi mi trebalo da uradimo? Jednostavno, da napadnemo prostor iza leđa njihove odbrambene linije, tu da ih gazimo, da igru preselimo u njihovo dvorište, što bliže Šmajhelovom golu.

Poraz, pa nerešen rezultat, da li je kucnuo čas za pobedu?

- Tako je, pobeda, samo pobeda! Island je pobedio Englesku u prijateljskom susretu pred evropsku smotru, znači, vidi se da postoji način da se napravi nešto veliko. Nema više nepobedivih, padnu i najveći. Drago mi je da Danci hoće da igraju, a mi moramo dobro da uđemo u utakmicu i još bolje da je završavamo kako se bliži kraj.

Dokle mogu Orlovi?

- Realno je da prođemo grupu, svejedno da li kao drugi ili treći. Jako je takmičenje, pogledajmo samo rezultate. Čak i kad pomisliš da je kraj, nije. I trećeplasirani timovi mogu dalje, a je da se ne osvrćemo na ono što je bilo, već da gledamo samo Dancima u oči. Neka u nama proradi i malo sportske drskosti, tog fudbalskog inata, da zapušimo usta svima koji misle da ne igramo dobro. Ko tvrdi da je Slovenija mačji kašalj, pa taj nema veze sa fudbalom. Svi koji su došli u Nemačku imaju vrednosti, ali čovek je sklon greškama, nije robot, verujem da ćemo da zablistamo u utorak uveče, kad je najpotrebnije. Samo da zapnemo i damo pun gas, od prvog do 97. minuta, jer će toliko da se igra velika utakmica za Srbiju, najmanje – završio je Milovan Rajevac, držeći palčeve kolegi Piksiju Stojkoviću i svima u zemlji fudbala i automobilske industrije.