Доскорашњи играч ОФК Београда напустио Карабурму после две сезоне

Искусни крилни нападач Дејан Бајић (30) био је део екипе ОФК Београда која је изборила пласман у Супер лигу после осам година. Иако је имао жељу да остане, до наставка сарадње није дошло, па  стрпљиво чека понуде за наставак каријере. Његова епизода у табору Романтичара била је богата изазовима, лепим и ружним тренуцима.

- Дошао сам у клуб кад је ситуација била најтежа, нико није хтео да буде у ОФК Београду у том моменту. Хтео сам да будем близу породице, зато што сам имао приватних проблема. Тад сам дао обећање да ћу вратити клуб тамо где и припада - у елитни ранг. Други део ове сезоне сам имао малу минутажу, нисам то баш прихватио како треба, али схватио сам да мора тако. За ове две године било је свега - суза, болова, среће, али на крају - отишао сам као шампион. Заслужио сам да останем и осетим чари Супер лиге, али то је фудбал, сурова је то игра. Имао сам одличан однос са Андрејом Мркелом, Костадином Терзићем и тренером Симом Крунићем, гледао ме је као сина, али дошло је време за растанак. Опростили смо се пријатељски, али опет, остао је горак укус - рекао је Дејан Бајић.

Момената за памћење је било много, тешко је издвојити један, али некадашњи интернационалац на Јамајки има свог фаворита.

- У сезони 2021/22. играо сам феноменално, постигао 12 голова и отишао у Грчку. На полусезони смо били у зони испадања, преузео нас је Миодраг Анђелковић, имали смо низ одличних резултата са највише освојених бодова у пролећном делу. У клубу тад није било динара, буквално. Морам да издвојим утакмицу са Земуном, то је најупечатљивије. Пре тога, играли смо против Радничког из Обреновца, постигао сам гол за победу, а Земунци кикснули против БСК-а из Борче и ту се заостатак смањио на три бода. Да нисмо победили Раднички, не би се пласирали у виши ранг. Прилику против Земуна нисмо смели да пропустимо, толико сам трчао да су ме пред крај ухватили грчеви, што ми се скоро никад није десило.

Бајић истиче да је погонско гориво за успехе била феноменална атмосфера међу играчима.

- То је један од главних разлога због којих смо остварили овакав успех. За тако нешто најзаслужнија су четири човека: Дарко Гојковић, Саша Марковић, Филип Касалица и ја. На тренинзима се поделимо, па играмо једни против других, ако изгубим - Сале Марковић ми не да мира. Са друге стране, кад ја тријумфујем, он ми се клања, диже ми рампу кад долазим на тренинг. Невероватна атмосфера је била и на припремама, Златибор, Кипар... шта се све дешавало у свлачионици и каквих је ту шала било... боље да не причам.

Понуде за наставак каријере су на столу, али искусни крилни нападач неће журити.

- Својим квалитетом и физичком спремом, мислим да имам место у Супер лиги или у иностранство. Могу још много да дам фудбалу, имам 30 година, а уопште не осећам да посустајем, чак сам бољи, као вино. Уосталом, на мерењима сам увек био један од физички најспремнијих фудбалера. Не одбацујем ни Прву лигу, али под условом да је средина здрава и да имају амбиције за виши ранг - рекао је Бајић.