Doskorašnji igrač OFK Beograda napustio Karaburmu posle dve sezone

Iskusni krilni napadač Dejan Bajić (30) bio je deo ekipe OFK Beograda koja je izborila plasman u Super ligu posle osam godina. Iako je imao želju da ostane, do nastavka saradnje nije došlo, pa  strpljivo čeka ponude za nastavak karijere. Njegova epizoda u taboru Romantičara bila je bogata izazovima, lepim i ružnim trenucima.

- Došao sam u klub kad je situacija bila najteža, niko nije hteo da bude u OFK Beogradu u tom momentu. Hteo sam da budem blizu porodice, zato što sam imao privatnih problema. Tad sam dao obećanje da ću vratiti klub tamo gde i pripada - u elitni rang. Drugi deo ove sezone sam imao malu minutažu, nisam to baš prihvatio kako treba, ali shvatio sam da mora tako. Za ove dve godine bilo je svega - suza, bolova, sreće, ali na kraju - otišao sam kao šampion. Zaslužio sam da ostanem i osetim čari Super lige, ali to je fudbal, surova je to igra. Imao sam odličan odnos sa Andrejom Mrkelom, Kostadinom Terzićem i trenerom Simom Krunićem, gledao me je kao sina, ali došlo je vreme za rastanak. Oprostili smo se prijateljski, ali opet, ostao je gorak ukus - rekao je Dejan Bajić.

Momenata za pamćenje je bilo mnogo, teško je izdvojiti jedan, ali nekadašnji internacionalac na Jamajki ima svog favorita.

- U sezoni 2021/22. igrao sam fenomenalno, postigao 12 golova i otišao u Grčku. Na polusezoni smo bili u zoni ispadanja, preuzeo nas je Miodrag Anđelković, imali smo niz odličnih rezultata sa najviše osvojenih bodova u prolećnom delu. U klubu tad nije bilo dinara, bukvalno. Moram da izdvojim utakmicu sa Zemunom, to je najupečatljivije. Pre toga, igrali smo protiv Radničkog iz Obrenovca, postigao sam gol za pobedu, a Zemunci kiksnuli protiv BSK-a iz Borče i tu se zaostatak smanjio na tri boda. Da nismo pobedili Radnički, ne bi se plasirali u viši rang. Priliku protiv Zemuna nismo smeli da propustimo, toliko sam trčao da su me pred kraj uhvatili grčevi, što mi se skoro nikad nije desilo.

Bajić ističe da je pogonsko gorivo za uspehe bila fenomenalna atmosfera među igračima.

- To je jedan od glavnih razloga zbog kojih smo ostvarili ovakav uspeh. Za tako nešto najzaslužnija su četiri čoveka: Darko Gojković, Saša Marković, Filip Kasalica i ja. Na treninzima se podelimo, pa igramo jedni protiv drugih, ako izgubim - Sale Marković mi ne da mira. Sa druge strane, kad ja trijumfujem, on mi se klanja, diže mi rampu kad dolazim na trening. Neverovatna atmosfera je bila i na pripremama, Zlatibor, Kipar... šta se sve dešavalo u svlačionici i kakvih je tu šala bilo... bolje da ne pričam.

Ponude za nastavak karijere su na stolu, ali iskusni krilni napadač neće žuriti.

- Svojim kvalitetom i fizičkom spremom, mislim da imam mesto u Super ligi ili u inostranstvo. Mogu još mnogo da dam fudbalu, imam 30 godina, a uopšte ne osećam da posustajem, čak sam bolji, kao vino. Uostalom, na merenjima sam uvek bio jedan od fizički najspremnijih fudbalera. Ne odbacujem ni Prvu ligu, ali pod uslovom da je sredina zdrava i da imaju ambicije za viši rang - rekao je Bajić.