Србија међу елитом

На недавно завршеном Европском првенству у Београду Србија је освојила две медаље. Најпре је одличје донео Андреј Барна у трци на 100 метара слободно, где је освојио бронзану медаљу, да би потом и штафета на 4х100 слободно у саставу Велимир Стјепановић, Никола Аћин, Јустин Цветков и Барна стигла до најсјајнијег одличја. Наши репрезентативци су штоперицу зауставили на 3:12,90 и тако име Србије уписали у историјске алманахе европског и светског пливања.

Неки ће вероватно покушати да умање овај невероватан успех наводећи да на није било велесила, као што су Италија или Француска, али такви су вероватно малициозни и без претераног знања када се прича о спорту.

Србија је овим резултатом ушла у одабрано друштво и постала тек шеста земља која се у 21. веку окитила титулом континенталног првака када се говори о штафети на 4х100 слободно у мушкој конкуренцији. Наши момци су овако стали раме уз раме са гигантима попут Русије, која је четири пута освајала титулу, Француске и Италије, које су по три пута биле најбоље у Европи и Немачке и Шведске са по једном златном медаљом у овој престижној дисциплини.

Не треба занемарити чињеницу да је у наведеним земљама пливање далеко више заступљено у односу на Србију, о квалитету тренажних услова нема смисла ни расправљати, па је овај податак вредан сваког поштовања.

Као што смо већ рекли наши момци су у великом финалу, пливаном на „25. мају“, зауставили штоперицу  на 3:12,19. Тај резултат не представља само апсолутни национални рекорд, већ би наши пливачи стигло до најсјајнијег одличја на претходних седам од 12 континенталних шампионата не рачунајући ово потоње у главном граду. Резултати за дивљење прављени у условима који морају бити бољи.