„Имам поверења у Пиксија”

Александер Чеферин и Зоран Лаковић, руководећи тандем УЕФА, ексклузивни интервју Спортском журналу крцат информацијама „с лица места” о уводној фази Европског првенства у Немачкој зачинили су заједничким састављањем идеалног тима Србије и Словеније свих времена, селекторску улогу наменивши трочланој комисији и, уз Миљана Миљанића и Бранка Елснера, кооптиравши и Ивана Ћурковића.

Шлагворт за разговор с легендарним голманом и почасним председником Партизана, распоред утакмица на континенталној смотри налаже – прожет и предвиђањем исхода данашњег меча Србије и Данске, круцијалног у одређивању путника у осмину финала.

- Прочитао сам, наравно, интервју Чеферина и Лаковића Журналу, посебно ми интересантан у делу „селекторска комисија”. Зашто сам у њој и ја? Одраз пријатељства и деценијског познавања – драго је Ћурковићу што су му председник и директор националних асоцијација УЕФА „указали поверење”.

Додали бисмо – и поштовања?

- Лаковића знам дуго, Чеферина, такође, још док је био председник ФС Словеније. Долазио је код мене у Мостар, имамо изузетан однос. Разлог мог избора можда је и сећање на техничку комисију из 2001. по одласку Милована Ђорића: Вујадин Бошков, Дејан Савићевић и ја. У свету фудбала присутан сам стално, наравно, мало и на другачији начин.

Прија вам „друштво”?

- Велики људи! Миљана сам ценио и изузетно волео, био ми је селектор у омладинској репрезентацији, 1958, 1959. Јединствен, много је дао фудбалу на овим просторима. Друго, био је неко ко је без обзира на све потешкоће увек имао позитиван став, није био арогантан, падао у другу крајност, свагда био сталожен. Е, то кошта нерава, тренерски посао је, стално понављам, најтежи. Вујке, исти такав...

Елснер је, да едукујемо и млађе нараштаје, дубок траг оставио у Аустрији?

- Познавао сам и Бранка, не толико...  Кад неко направи каријеру у другој земљи –за свако поштовање. Морате да будете дупло бољи од домаћег! Искусих то, у Француској...

Како вам се чини „поверен” тим: Јан Облак – Видић, Катанец, Михајловић – Станковић, Заховић, Стојковић, Бранко Облак – Шекуларац, Шешко, Џајић?

- Морало је мало да се „помеша”, велика уз актуелна имена. Сигуран сам да им није било лако, ето, добио сам недавно задатак да саставим идеалне тимове Партизана и Црвене звезде и...

И?

- Још размишљам...

Да ли бисте у српско-словеначки дрим-тим кооптирали још неког?

- Свако има своје мишљење, променио бих бар двојицу... На гол ставио Шошкића, сигурно!

Вратимо се Чеферину и Лаковићу... Је ли УЕФА, као организација, у сигурним рукама?

- У сјајним рукама! Све најлепше о Александру и Зорану, одлично познају фудбал, плус - оно што није сам терен. УЕФА је избором Чеферина направила феноменалан, добитни потез. Важио је и раније за доброг спортског радника, Лаковић је, такође, дуго био на важном месту, у Србији направио каријеру. Тандем који се добро слаже и заслужује да остане на истом месту.

Председник и директор националних асоцијација УЕФА још пре дуела Србије и Словеније пожелели су – нерешено, па да Пиксијев тим победи Данску, Кеков Енглеску и заједно прођу даље. Могуће?

- Могуће! Јесте ли приметили да нису били заједно на трибинама? Интелигенција! Да не искочи, случајно, нека реч... Обојица су дипломате, међутим, у тој еуфорији...

Како вам изгледа Србија у досадашњем делу ЕП?

- Добро, имам поверење у Стојковића, даје све од себе и апсолутно је посвећен. О Пиксију - најбоље мишљење, репрезентација је најчешће слика селектора. Није лако, у фудбалу је присутна демократија: свако може да каже све – и гледалац и председник – и сви су у праву.

Орловима против Данске одговара искључиво победа. Да ли је боље тако, кад знаш на чему си, не ради дигитрон?

- Овако је боље... Бити или не бити! Репрезентација смо с великим играчима, знају посао. Пикси ће да састави најбољи могући тим. Идемо на победу, то нам је једина солуција. Данска је добра, с карактерним појединцима, али... Верујмо!

За крај – посластица, ваш исконски фах – голмани. Може ли Предраг Рајковић (и) данас да буде јунак?

- Рајковић је добар голман, има и инострано искуство. Дакле, може!

С друге стране, који Шмајхел вам је бољи – тата Петер или син Каспер?

- Отац је био велики голман, у једном времену - можда и другачији. Опус се проширује, више се не стоји између статива и само чекају шутеви. Мора и да се распоређује, истрчава... Син је, такође, добар, имао је од кога и да научи. Идоли? Изузетно важно!

Ваши су били – Беара и Шошкић?

- Имао сам Беарине фотографије... Видео сам га на турнеји Сент Етјена по Африци, био је селектор Камеруна. Изузетан и као човек! Шоле, такође. Кад сам се из Вележа одлучио за Партизан, наслушао сам се: „Где ћеш тамо, знаш да је Шошкић стандардан?” Идем да научим од најбољег!