„Imam poverenja u Piksija”

Aleksander Čeferin i Zoran Laković, rukovodeći tandem UEFA, ekskluzivni intervju Sportskom žurnalu krcat informacijama „s lica mesta” o uvodnoj fazi Evropskog prvenstva u Nemačkoj začinili su zajedničkim sastavljanjem idealnog tima Srbije i Slovenije svih vremena, selektorsku ulogu namenivši tročlanoj komisiji i, uz Miljana Miljanića i Branka Elsnera, kooptiravši i Ivana Ćurkovića.

Šlagvort za razgovor s legendarnim golmanom i počasnim predsednikom Partizana, raspored utakmica na kontinentalnoj smotri nalaže – prožet i predviđanjem ishoda današnjeg meča Srbije i Danske, krucijalnog u određivanju putnika u osminu finala.

- Pročitao sam, naravno, intervju Čeferina i Lakovića Žurnalu, posebno mi interesantan u delu „selektorska komisija”. Zašto sam u njoj i ja? Odraz prijateljstva i decenijskog poznavanja – drago je Ćurkoviću što su mu predsednik i direktor nacionalnih asocijacija UEFA „ukazali poverenje”.

Dodali bismo – i poštovanja?

- Lakovića znam dugo, Čeferina, takođe, još dok je bio predsednik FS Slovenije. Dolazio je kod mene u Mostar, imamo izuzetan odnos. Razlog mog izbora možda je i sećanje na tehničku komisiju iz 2001. po odlasku Milovana Đorića: Vujadin Boškov, Dejan Savićević i ja. U svetu fudbala prisutan sam stalno, naravno, malo i na drugačiji način.

Prija vam „društvo”?

- Veliki ljudi! Miljana sam cenio i izuzetno voleo, bio mi je selektor u omladinskoj reprezentaciji, 1958, 1959. Jedinstven, mnogo je dao fudbalu na ovim prostorima. Drugo, bio je neko ko je bez obzira na sve poteškoće uvek imao pozitivan stav, nije bio arogantan, padao u drugu krajnost, svagda bio staložen. E, to košta nerava, trenerski posao je, stalno ponavljam, najteži. Vujke, isti takav...

Elsner je, da edukujemo i mlađe naraštaje, dubok trag ostavio u Austriji?

- Poznavao sam i Branka, ne toliko...  Kad neko napravi karijeru u drugoj zemlji –za svako poštovanje. Morate da budete duplo bolji od domaćeg! Iskusih to, u Francuskoj...

Kako vam se čini „poveren” tim: Jan Oblak – Vidić, Katanec, Mihajlović – Stanković, Zahović, Stojković, Branko Oblak – Šekularac, Šeško, Džajić?

- Moralo je malo da se „pomeša”, velika uz aktuelna imena. Siguran sam da im nije bilo lako, eto, dobio sam nedavno zadatak da sastavim idealne timove Partizana i Crvene zvezde i...

I?

- Još razmišljam...

Da li biste u srpsko-slovenački drim-tim kooptirali još nekog?

- Svako ima svoje mišljenje, promenio bih bar dvojicu... Na gol stavio Šoškića, sigurno!

Vratimo se Čeferinu i Lakoviću... Je li UEFA, kao organizacija, u sigurnim rukama?

- U sjajnim rukama! Sve najlepše o Aleksandru i Zoranu, odlično poznaju fudbal, plus - ono što nije sam teren. UEFA je izborom Čeferina napravila fenomenalan, dobitni potez. Važio je i ranije za dobrog sportskog radnika, Laković je, takođe, dugo bio na važnom mestu, u Srbiji napravio karijeru. Tandem koji se dobro slaže i zaslužuje da ostane na istom mestu.

Predsednik i direktor nacionalnih asocijacija UEFA još pre duela Srbije i Slovenije poželeli su – nerešeno, pa da Piksijev tim pobedi Dansku, Kekov Englesku i zajedno prođu dalje. Moguće?

- Moguće! Jeste li primetili da nisu bili zajedno na tribinama? Inteligencija! Da ne iskoči, slučajno, neka reč... Obojica su diplomate, međutim, u toj euforiji...

Kako vam izgleda Srbija u dosadašnjem delu EP?

- Dobro, imam poverenje u Stojkovića, daje sve od sebe i apsolutno je posvećen. O Piksiju - najbolje mišljenje, reprezentacija je najčešće slika selektora. Nije lako, u fudbalu je prisutna demokratija: svako može da kaže sve – i gledalac i predsednik – i svi su u pravu.

Orlovima protiv Danske odgovara isključivo pobeda. Da li je bolje tako, kad znaš na čemu si, ne radi digitron?

- Ovako je bolje... Biti ili ne biti! Reprezentacija smo s velikim igračima, znaju posao. Piksi će da sastavi najbolji mogući tim. Idemo na pobedu, to nam je jedina solucija. Danska je dobra, s karakternim pojedincima, ali... Verujmo!

Za kraj – poslastica, vaš iskonski fah – golmani. Može li Predrag Rajković (i) danas da bude junak?

- Rajković je dobar golman, ima i inostrano iskustvo. Dakle, može!

S druge strane, koji Šmajhel vam je bolji – tata Peter ili sin Kasper?

- Otac je bio veliki golman, u jednom vremenu - možda i drugačiji. Opus se proširuje, više se ne stoji između stativa i samo čekaju šutevi. Mora i da se raspoređuje, istrčava... Sin je, takođe, dobar, imao je od koga i da nauči. Idoli? Izuzetno važno!

Vaši su bili – Beara i Šoškić?

- Imao sam Bearine fotografije... Video sam ga na turneji Sent Etjena po Africi, bio je selektor Kameruna. Izuzetan i kao čovek! Šole, takođe. Kad sam se iz Veleža odlučio za Partizan, naslušao sam se: „Gde ćeš tamo, znaš da je Šoškić standardan?” Idem da naučim od najboljeg!