Статистика неретко зна да завара, тренери се селективно, заменивши тезе, хватају за параметре, међутим, неспорно се „слива” уз резултат и, уколико је зналачки прочитате, схватићете узроке (не)успеха.
Кад на три утакмице упутите свега шест удараца у оквир гола, као највиша екипа на Европском првенству не материјализујете 13 корнера и, на спуштању завесе, догурате до трећег офсајда – јасно је да је нешто „труло” у, овом случају, игри репрезентације Србије. Последње место у конкуренцији Енглеске, Словеније и Данске – потврда слабости!
За борбеност – задовољавајућа оцена и... Тачка. Пређени километри, одавно, не доносе превагу, чешће су карактеристика екипа осуђених да јуре лопту, с подређеном улогом у односу на противника.
Кључно: шта се догодило са „европским Бразилцима” – где су офанзиван приступ и креација? Најбољи појединци на још једном великом такмичењу упамћеном по брзом повратку кућама – голман и трилинг штопера!
С бокова – само један употребљив (Мијаиловићев!) центаршут, капитен Тадић, како за себе тврди – најбољи играч, без (икаквог) шута, дриблинзи везиста и крила на „историјском минимуму”...
Морало је боље!
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
