Statistika neretko zna da zavara, treneri se selektivno, zamenivši teze, hvataju za parametre, međutim, nesporno se „sliva” uz rezultat i, ukoliko je znalački pročitate, shvatićete uzroke (ne)uspeha.
Kad na tri utakmice uputite svega šest udaraca u okvir gola, kao najviša ekipa na Evropskom prvenstvu ne materijalizujete 13 kornera i, na spuštanju zavese, dogurate do trećeg ofsajda – jasno je da je nešto „trulo” u, ovom slučaju, igri reprezentacije Srbije. Poslednje mesto u konkurenciji Engleske, Slovenije i Danske – potvrda slabosti!
Za borbenost – zadovoljavajuća ocena i... Tačka. Pređeni kilometri, odavno, ne donose prevagu, češće su karakteristika ekipa osuđenih da jure loptu, s podređenom ulogom u odnosu na protivnika.
Ključno: šta se dogodilo sa „evropskim Brazilcima” – gde su ofanzivan pristup i kreacija? Najbolji pojedinci na još jednom velikom takmičenju upamćenom po brzom povratku kućama – golman i triling štopera!
S bokova – samo jedan upotrebljiv (Mijailovićev!) centaršut, kapiten Tadić, kako za sebe tvrdi – najbolji igrač, bez (ikakvog) šuta, driblinzi vezista i krila na „istorijskom minimumu”...
Moralo je bolje!
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
