Стојковића иза Муслина и Антића

Смена Драгана Стојковића са функције селектора репрезентације Србије централна је тема наше спортске јавности после елиминације Орлова у групној фази Европског првенства у Немачкој. Сви су сагласни да је наш државни тим могао боље, није задовољан ни Пикси, иако наглашава да „нисмо били врећа за ударање”.

Док Извршни одбор ФСС не закаже седницу на којој ће одлучивати о судбини селектора, вреди се подсетити учинка свих главнокомандујућих на клупи Орлова од 2006. до данас.

Процентуално, најуспешнији је Славољуб Муслин, али ако се узме у обзир колико је утакмица водио и да су то биле само квалификације за Светско првенство 2018. онда би могао да се упореди једино са Хавијером Клементеом. Муслин је на 15 утакмица као селектор осам пута саставио тим за победу, пет мечева завршено је ремијем, док је поражен од Аустрије у такмичарском сусрету (2:3) и Украјине у пријатељском (0:2). Остао је горак утисак да успешни стручњак није завршио започето. Смењен је после избореног пласмана на Мондијал, свима је јасно да није због резултата, последњих дана некадашњи ас Џевад Прекази подсетио је да му је ускраћено да одведе екипу у Русију јер није хтео да пристане на списак играча који му је понуђен.

Хавијер Клементе на једној утакмици више од Муслина остварио је за шест процената лошији учинак. Шпанац ће остати упамћен као први селектор Србије. У квалификационој групи са Португалијом, Пољском, Финском, Азербејџаном и Казахстаном, Орлови су завршили трећи и нису отишли на Европско првенство 2008. у Аустрији и Швајцарској. „Мали Наполеон” је остварио по седам победа и ремија, а од два пораза издваја се онај у Казахстану (1:2) који нас је кошта одласка на континентални шампионат.

Имајући у виду број утакмица, најбоље се може оценити мандат Радомира Антића. Биле су то две године препорода нашег фудбала. Орлови су у квалификацијама за Мондијал 2010. у Јужној Африци били први у групи испред Француске, Аустрије, Румуније, Литваније и Фарских Острва. Највећа победа Антића било је огромно интересовање за утакмице наше репрезентације. Стадион Црвене звезде био је пун на три узастопна меча, против Аустрије, Француске и Румуније, што се у наредних 15 година није поновило.

Очекивало се више од Србије са Антићем на клупи у Јужној Африци, порази од Гане (0:1) и Аустралије (1:2) коштали су нас елиминације, није вредела победа над Немачком (1:0), једина репрезентације Србије против селекције која је освајала Мондијал.

Легендарни Антара смењен је после само две утакмице у новом циклусу квалификација (Словенија 1:1, Фарска Острва 3:0), више због лоших односа са тадашњим челницима ФСС него што му је замерено на резултатима.

Драган Стојковић је ушао у историју као једини селектор са два везана циклуса квалификација, оба су била успешна. Проценат од 59,5 одсто успешности био би бољи да Орлови са Пиксијем нису остварили три пораза од шест утакмица на два велика такмичења. На сјајан начин Србија се пласирала на планетарни шампионат у Катару, без пораза и са победом против Португалије у Лисабону у последњем мечу. Орлови су изборили и пласман у А дивизију Лиге нација. Проблеми су почели од Мондијала. Наш државни тим се крајем те 2022. ослањао на офанзиву, па је биланс после утакмица са Бразилом, Камеруном и Швајцарском био два пораза и реми, уз гол-разлику 5:7.

Наш државни тим није блистао у квалификацијама за ЕУРО 2024. Пласман у завршницу донеле су нам по две победе са Црном Гором и Литванијом и два ремија са Бугарском. Мађарска се као прва пласирала у Немачку због два тријумфа над Србијом.

Слика Орлова на континенталној смотри била је супротна од оне у Катару, јака одбрана и слаб напад (гол-разлика 1:2), иако је састав био скоро исти. Са два бода није се могло у осмину финала, а настављен је низ освајања последњег места у групи на великим такмичењима започет 2010.

Мандат Младена Крстајића обележило је учешће на Светском првенству у Русији. Некадашњи дефанзивац наше репрезентације био је решење после смене Муслина. Почео је добро – победом над Костариком, али га је коштало коцкање у дуелу са Швајцарском кад му је у финишу било мало 1:1, па се одлучио за ризичну измену (Радоњић-Миливојевић) и Орлови су поражени примљеним голом у надокнади времена.

Са Крстајићем се Србија пласирала из Ц у Б дивизију Лиге нација. Није лош био чак ни почетак квалификација за ЕП 2020. због ремија у Лисабону (1:1), међутим, катастрофа у окршају са Украјином у Лавову (0:5) коштала је Младена посла, а Орлове учешћа у завршници.

Љубиша Тумбаковић није успео да за кратко време направи преокрет, па се спремао за бараж Лиге нација. Фантастична игра и славље против Норвешке (2:1) увериле су нас да Орлови имају квалитет да најзад оду на ЕУРО, али је Шкотска у финалу доигравања славила у Београду после извођења једанаестераца, чиме је и Тумбаковићев мандат завршен.

Владимир Петровић је октобра 2010. наследио тим од Радомира Антића, међутим, није успео да га одведе на Европско првенство 2012. Пижонов почетак био је лош (пораз од Естоније у Београду 1:3), на шта се надовезао прекид утакмице са Италијом у Ђенови због изгреда наших навијача. Орлови су се ипак, вратили у игру за бараж, али су поражени од Словеније у Марибору (0:1) после чега је било извесно да Звездина легенда неће остати на клупи.

Синиша Михајловић се више од свих претходника бавио сменом генерација. Из тих разлога резултати Србије под Михином командом су у почетку били незадовољавајући. Кад је на жалост покојни стручњак направио тим какав жели и у репрезентацију вратио Немању Матића добио је понуду Сампдорије и ФСС је за нови циклус морао да тражи новог селектора.

Долазак Дика Адвоката, односно његова биографија, давао нам је наду да ће наши најбољи фудбалери коначно да оду на ЕУРО. Холанђанин међутим, није са Орловима добио први квалификациони меч у Јерменији (1:1), после чега је уследио прекид сусрета са Албанијом (због дрона са заставом Велике Албаније што је изазвало улазак публике на терен и тучу). Меч је изгубљен службеним резултатом, а кад је Данска славила у Београду (3:1) знало се да Адвокат мора да оде.

Радован Ћурчић није успео да до краја квалификација надокнади пропуштено. Ивањичанин је прво наследио Владимира Петровића Пижона као вршилац дужности, да би после пласмана са младом репрезентацијом на ЕП (тријумф у баражу са Шпанијом) добио шансу. На пролеће 2016. дошло је и до промена на челу ФСС (Славиша Кокеза уместо Томислава Караџића), па је шанса указана Славољубу Муслину.