На полусезони, после освојеног Купа Србије, Црвена звезда је последњег дана прелазног рока ангажовала сјајну голманку Гордану Петковић. Овај потез црвено-белих се испоставио као добитни, јер је управо она била та превага која је на крају девојкама са Маракане донела историјску дуплу круну. У неколико наредних мечева је била МВП, а на крају сезоне је заслужено понела и титулу најбоље голманке Суперлиге.
А ништа није наговештавало овакав крај сезоне. Гордана Петковић је први део сезоне бранила у Младости из Нове Пазове, није много ни размишљала о промени средине, готово је била решена да сезону и заврши у овом тиму. Међутим, уследио је позив из Црвене звезде, тачније од Милана Вујка и живот ове феноменалне голмаке се преко ноћи променио.
- Током протекле сезоне сам добила неколико понуда и све сам одбила, јер сам заиста била задовољна у Пазови. Кад то кажем мислим на услове и партије које сам пружала, а како сам била најискуснија, и у том тренутку водећи играч тима, осећала сам се битном за клуб и екипу. Жао ми је што сам отишла последњег дана прелазног рока, о томе се пуно причало и слажем се да није било коректно, али мислим да би свако на мом месту исто поступио – рекла је Гордана Петковић.
Да ли је тачно да је Звезда имала понуду која се не одбија?
- Питање је да ли би ми икада поново неко понудио такве услове. Због свог детета и себе сам морала да пристанем, а уз то је борба за титулу била велики мотив да направим тај корак и пређем у тим који има највише амбиције. Милан Вујко и стручни штаб су сматрали да сам ја та карика која је недостајала да би се освојила титула, и драго ми је што сам оправдала очекивања. На обострано задовољство, уговор смо продужили на још једну сезону.
Кад сумирате сезону да ли можете да будете задовољни?
- Поред освајања титуле, морам да истакнем да ми највише значи мој лични успех, јер сам на њему радила много дуже од ових неколико месеци у Звезди. Плакета за најбољег голмана ће имати посебно место у мом дому и јако ми значи, јер сам се сама потрудила да је добијем и нико то други није заслужио осим мене. Од почетка сезоне ми је био циљ да будем најбољи голман и просек одбрана то потврђује, драго ми је што су и клубови сматрали да баш ја заслужујем то признање.
Самоуверено и пуна оптимизма Гордана Петковић је додала:
- Дуго браним у Србији и никада нисам имала пад. Важно ми је да из године у годину напредујем и надам се да ћу наставити тако. Потрудићу се да ме нико не скине са трона наредних неколико сезона.
А пре само непуних годину и по дана Гордана Петковић је проживљавала најтеже тренутке у животу. Наиме, у септембру 2022. Доживела је тешку саобраћајну несрећу, у којој је живот изгубила њена пријатељица и колегиница, голманка, Марија Павловић, док је Гоца задобила прелом руке, ребра и јагодичне кости. Опоравак је био дуг и исцрпљујућ, ожиљак на срцу остаје за цео живот, али је искусна голманка пронашла мотив да стане између стативе још јача.
На првој утакмици после тешке саобраћајне несреће није могла да задржи сузе...
- Веома тежак период је иза мене, али све што се издешавало ме учинило јачом и научило да уживам у сваком тренутку који проведем на терену. Неколико месеци сам била у гипсу због прелома, а онда се испоставило да рука није добро срасла и послата сам на операцију. То је додатно одужило опоравак, али сам се трудила да будем ту за своју тадашњу екипу, Младост и да се вратим што је пре могуће. Захвална сам свим људима из Нове Пазове, који су били ту за мене док сам била повређена и указали ми велико поштовање. Заиста имам само лепе речи за њих.
Колико је тешко бити самохрана мама и у исто време активни спортиста?
- Паузе између тренинга су, наравно, посвећене домаћим задацима. Веома је напорно ускладити све обавезе, али знам због кога то радим, а то је моја ћерка. Нас две живимо од рукомета и срећна сам што радим посао који највише волим. Она је примарни разлог зашто се толико трудим и знам да ће једног дана, када одрасте, бити јако поносна на маму. И сад је, али је још увек мала да би схватила другу страну медаље и тежину успеха. Подршка породице и пријатеља ми је врло важна. За себе сматрам да сам јака, живот ме је научио да се борим и не одустајем, али потребно вам је да са неким поделите и добре и лоше тренутке – закључила је Гордана Петковић.
МАРИЈА БИ БИЛА ПОНОСНА
У саобраћајној несрећи Гордана је изгубила великог пријатеља, саиграчицу, Марију Павловић...
- Та несрећа ме је учинила још јачом, јер је и Марија играла на позицији голмана. Стално смо причале о плановима и сновима и увек је се сетим када сам на терену. Помислим шта смо све заједно прошле. Трудила сам се да, упркос свим негативним коментарима, а било их је, увек радим на себи. Знам да би Марија била срећна и поносна да ме види сада.
ВОЛИМ КАД НЕ РАДИМ НИШТА
Како проводите слободно време?
- Да будем искрена, када уграбим неки тренутак, не радим ништа! Волим сауне и тај неки тип релаксације, али највише ми прија да уз кафу разговарам са пријатељима. Тако и сад током летње паузе се трудим да се што више одморим, и физички и психички, од рукомета, да се у августу вратим још боља и спремнија.

Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.