Велимировић завршио сарадњу са Инђијом: Наставак уговора као кочница

Фудбалери Инђије завршили су сезону као трећепласирани, што им је омогућило да пут у Супер лигу потраже преко баража. У доигравању им је на црту изашао Железничар, славио је у оба сусрета (2:1 и 2:0) и задржао место у елити.

Упркос неповољном исходу баража, другу везану сезону, Борис Велимировић, у једном делу прошле сезоне стандардни голман Инђије, не жали превише.

- Сви момци у свлачионици дисали су као један, био је то складан тим. Било би лепо да смо успели да изборимо пласман у виши ранг, што је био примарни циљ – каже Велимировић.

Мрежу Инђије, у Првој лиги, чувао је десет пута, од чега на четири сусрета није примио гол. Уписао је још и два меча у Купу Србије. 

- Свака од тих утакмица носила је одређену тежину и пред сваку је био присутан позитиван притисак да морамо пронаћи начин да обезбедимо три бода. Заслуге што сам успео да сачувам мрежу не желим да приписујем само себи, читав тим одиграо је велику улогу.

Турбулентна сезона је иза двадесетдвогишњака. Није било међу стативама на првих 11 мечева у сезони, да би се у наредних десет усталио у екипи. После три утакмице на клупи, нестао је из протокола на преосталих 15, рачунајући плеј – оф и двомеч баража.

- Дошао сам у Инђију пред крај прелазног рока, на позив спортског директора. Прихватио сам понуду, упркос томе што су ми из клуба јасно предочили да нећу бити прва опција на почетку сезоне. Стрпљиво сам чекао шансу, која ми се указала у 13. колу, на гостовању убском Јединству. Потрудио сам се да максимално оправдам поверење, што сам, надам се, и учинио. У моменту кад сам се изборио за минутажу били смо седми, а касније смо додурали до друге позиције. Тада су порасле амбиције у екипи да је реалан повратак у Супер лигу. Уследили су проблеми око продужетка сарадње, после неколико понуда које сам добио, нисам желео да останем у клубу, што је допринело да изгубим место у саставу.

Млади голман не би требало да има великих потешкоћа око проналаска клуба. Бранио је на 35 мечева у Првој лиги Србије, распоређених на три екипе - Колубару, Јавор и Инђију. Пред голом Лазаревчана стајао је 16 пута, мрежу Ивањичана чувао је у девет сусрета, придодавши још три у Супер лиги, а десет пута бранио је гол Инђије.

- На крају сезоне истекао ми је уговор, па сам слободан у избору средине. Имам понуде из иностранства, као и неке од наших клубова, а прва жеља је да се опробам ван граница Србија.

Рођени Ваљевац није догурао до првог тима Будућности, али нада се повратку у смирај каријере.

- Био сам члан Будућности до кадета, а онда прешао у Мачву, да би сениорску каријеру почео у Колубари. Волео бих пред крај каријере да се вратим у родни град и тако, на неки начин, вратим клубу где сам поникао – јасан је Велимировић.