Velimirović završio saradnju sa Inđijom: Nastavak ugovora kao kočnica

Fudbaleri Inđije završili su sezonu kao trećeplasirani, što im je omogućilo da put u Super ligu potraže preko baraža. U doigravanju im je na crtu izašao Železničar, slavio je u oba susreta (2:1 i 2:0) i zadržao mesto u eliti.

Uprkos nepovoljnom ishodu baraža, drugu vezanu sezonu, Boris Velimirović, u jednom delu prošle sezone standardni golman Inđije, ne žali previše.

- Svi momci u svlačionici disali su kao jedan, bio je to skladan tim. Bilo bi lepo da smo uspeli da izborimo plasman u viši rang, što je bio primarni cilj – kaže Velimirović.

Mrežu Inđije, u Prvoj ligi, čuvao je deset puta, od čega na četiri susreta nije primio gol. Upisao je još i dva meča u Kupu Srbije. 

- Svaka od tih utakmica nosila je određenu težinu i pred svaku je bio prisutan pozitivan pritisak da moramo pronaći način da obezbedimo tri boda. Zasluge što sam uspeo da sačuvam mrežu ne želim da pripisujem samo sebi, čitav tim odigrao je veliku ulogu.

Turbulentna sezona je iza dvadesetdvogišnjaka. Nije bilo među stativama na prvih 11 mečeva u sezoni, da bi se u narednih deset ustalio u ekipi. Posle tri utakmice na klupi, nestao je iz protokola na preostalih 15, računajući plej – of i dvomeč baraža.

- Došao sam u Inđiju pred kraj prelaznog roka, na poziv sportskog direktora. Prihvatio sam ponudu, uprkos tome što su mi iz kluba jasno predočili da neću biti prva opcija na početku sezone. Strpljivo sam čekao šansu, koja mi se ukazala u 13. kolu, na gostovanju ubskom Jedinstvu. Potrudio sam se da maksimalno opravdam poverenje, što sam, nadam se, i učinio. U momentu kad sam se izborio za minutažu bili smo sedmi, a kasnije smo dodurali do druge pozicije. Tada su porasle ambicije u ekipi da je realan povratak u Super ligu. Usledili su problemi oko produžetka saradnje, posle nekoliko ponuda koje sam dobio, nisam želeo da ostanem u klubu, što je doprinelo da izgubim mesto u sastavu.

Mladi golman ne bi trebalo da ima velikih poteškoća oko pronalaska kluba. Branio je na 35 mečeva u Prvoj ligi Srbije, raspoređenih na tri ekipe - Kolubaru, Javor i Inđiju. Pred golom Lazarevčana stajao je 16 puta, mrežu Ivanjičana čuvao je u devet susreta, pridodavši još tri u Super ligi, a deset puta branio je gol Inđije.

- Na kraju sezone istekao mi je ugovor, pa sam slobodan u izboru sredine. Imam ponude iz inostranstva, kao i neke od naših klubova, a prva želja je da se oprobam van granica Srbija.

Rođeni Valjevac nije dogurao do prvog tima Budućnosti, ali nada se povratku u smiraj karijere.

- Bio sam član Budućnosti do kadeta, a onda prešao u Mačvu, da bi seniorsku karijeru počeo u Kolubari. Voleo bih pred kraj karijere da se vratim u rodni grad i tako, na neki način, vratim klubu gde sam ponikao – jasan je Velimirović.