На раменима уз трубаче и коло

Бронзаном медаљом на јуниорском првенству Европе у Новом Саду, Милица Секуловић (55 кг) одушевила је љубитеље рвања. У мечу за треће место декласирала је фавориткињу Украјинку Марију Немиш победом 20:8. Дан раније била је боља од Марије Ричман из Немачке (12:2), потом Румунке Александре Вокулеску (13:9), а поражена је од Туркиње Тубе Демир.

По освајању трећег места, уследило је велико славље. Милица се нашла на раменима момка Милоша Перовића, јуниорског репрезентативца, загрмели су трубачи, а испред СПЕНС-а репрезентативне другарице, на челу са Машом Перовић, повеле су коло. Вијорила се застава Србије, све за незаборав...

- Пресрећна сам, освојила сам медаљу у снажној конкуренцији иако сам доста млађа од ривалки. Имала сам велику подршку од првих људи из Савеза, другарица из тима, на трибинама ми је била породица и велико хвала тренерима Далибору Перовићу, Гадиру Захабиу и свима другима који су били уз мене. У одлучујућем мечу дала сам све од себе и успела – рекла је Милица Секуловић.

Рођена је 12. јуна 2006. године и још две сезоне има право наступа у јуниорској конкуренцији, а на црту излази и сениоркама. Млада Панчевка каријеру је почела 2018 године у Динаму. Са Тамиша је прешла на Маракану, у Црвену звезду.

- После првог тренинга, знала сам да ћу остати на струњачи. Пронашла сам се у овом спорту и свиђа ми се да будем у борби и, изнад свега, волим да побеђујем. Без обзира ко је са друге стране, колико је година старији и искуснији, идем до краја. Никад не узмичем.

О разлозима преласка у Звезду, била је кратка и јасна.

- Због бољих услова и стручног рада, брзо сам опрему Динама, заменила Звездином. Путујем свакодневно на тренинге у Београд, кад нешто волиш, није тешко, а у репрезентативном тиму доста је клупских другарица. У изабраном тиму имамо сјајну атмосферу и то бих посебно истакла.

Каже да је отац Марко кратко време провео у рвању и определио се за рагби. Сестра Милена је кадетска репрезентативка и била је учесник ЕП у Новом Саду. На трибинама је био и брат Милош, који се бави дизањем тегова и мајка Ивана...

- Осетила сам њихово присуство и велику подршку, све је било супер, а радост и окружење после освојене медаље, не могу никад заборавити.

Освојила је пионирску, кадетску и јуниорску титулу Србије, била је шампионка и у конкуренцији млађих сениорки ( до 23), прошле године освојила је титулу првакиње Балкана...

- Била сам пета пионирка, касније и кадеткиња Европе, али се ништа, до сада, не може мерити са овом бронзаном медаљом. Она је потврда да сам на добром путу и да су велика одрицања, уродила плодом. Дан после почела сам да размишљам о светском првенству, које ће се у септембру одржати у Шпанији. Надам се и очекујем нову борбу за медаљу.

Не воли дугорочне планове, каже да иде корак по корак, али после успеха у омладинској конкуренцији, жели и више.

- Да будем успешна и међу сениоркама, да будем на Олимпијским играма. Све је далеко и испред мене, али се будућности не плашим и чекам је са великом дозом оптимизма.

У три победе на континенталном шампионату, освојила је невероватних 45 бодова. Селектор Милорад Докманац рекао је да не памти кад је видео меч јуниорки у којем победница освоји 20 бодова. Милица објашњава.

 - Увек идем отворено и користим сваку прилику да поентирам, не гледам у семафор, чујем тренерове савете и грабим напред. Доста мечева решавам тушем и нападам од старта. За мене је напад и најбоља одбрана. Рвање је изузетно тежак и напоран спорт и сваки меч изискује максималну посвећеност.

Завршила је трећи разред панчевачке Гимназије „Урош Предић“ и одлична је ученица.

- Нису све петице, али сам задовољна – насмејала се Милица – Ускладила сам школске и спортске обавезе, али морам да признам да није лако. Често смо на припремама и турнирима и „вучем“ књиге са собом и учим у паузама између тренинга. Школа је обавезна, а без рвања не могу и зато се ангажујем да на оба фронта будем успешна и остварим оно што планирам.

И, за крај, да се вратимо на почетак и славље по освојеној медаљи.

- Изненадили су ме из репрезентативног табора, било је прелепо, Милош ме подигао на рамена, он је довео трубаче, Маша је повела коло, веровали су да ћу освојити медаљу. Бронзана је, али сија пуним сјајем. Да се не понављам, задовољна сам и идем даље, у нове победе.

Срећно Милице!