Na ramenima uz trubače i kolo

Bronzanom medaljom na juniorskom prvenstvu Evrope u Novom Sadu, Milica Sekulović (55 kg) oduševila je ljubitelje rvanja. U meču za treće mesto deklasirala je favoritkinju Ukrajinku Mariju Nemiš pobedom 20:8. Dan ranije bila je bolja od Marije Ričman iz Nemačke (12:2), potom Rumunke Aleksandre Vokulesku (13:9), a poražena je od Turkinje Tube Demir.

Po osvajanju trećeg mesta, usledilo je veliko slavlje. Milica se našla na ramenima momka Miloša Perovića, juniorskog reprezentativca, zagrmeli su trubači, a ispred SPENS-a reprezentativne drugarice, na čelu sa Mašom Perović, povele su kolo. Vijorila se zastava Srbije, sve za nezaborav...

- Presrećna sam, osvojila sam medalju u snažnoj konkurenciji iako sam dosta mlađa od rivalki. Imala sam veliku podršku od prvih ljudi iz Saveza, drugarica iz tima, na tribinama mi je bila porodica i veliko hvala trenerima Daliboru Peroviću, Gadiru Zahabiu i svima drugima koji su bili uz mene. U odlučujućem meču dala sam sve od sebe i uspela – rekla je Milica Sekulović.

Rođena je 12. juna 2006. godine i još dve sezone ima pravo nastupa u juniorskoj konkurenciji, a na crtu izlazi i seniorkama. Mlada Pančevka karijeru je počela 2018 godine u Dinamu. Sa Tamiša je prešla na Marakanu, u Crvenu zvezdu.

- Posle prvog treninga, znala sam da ću ostati na strunjači. Pronašla sam se u ovom sportu i sviđa mi se da budem u borbi i, iznad svega, volim da pobeđujem. Bez obzira ko je sa druge strane, koliko je godina stariji i iskusniji, idem do kraja. Nikad ne uzmičem.

O razlozima prelaska u Zvezdu, bila je kratka i jasna.

- Zbog boljih uslova i stručnog rada, brzo sam opremu Dinama, zamenila Zvezdinom. Putujem svakodnevno na treninge u Beograd, kad nešto voliš, nije teško, a u reprezentativnom timu dosta je klupskih drugarica. U izabranom timu imamo sjajnu atmosferu i to bih posebno istakla.

Kaže da je otac Marko kratko vreme proveo u rvanju i opredelio se za ragbi. Sestra Milena je kadetska reprezentativka i bila je učesnik EP u Novom Sadu. Na tribinama je bio i brat Miloš, koji se bavi dizanjem tegova i majka Ivana...

- Osetila sam njihovo prisustvo i veliku podršku, sve je bilo super, a radost i okruženje posle osvojene medalje, ne mogu nikad zaboraviti.

Osvojila je pionirsku, kadetsku i juniorsku titulu Srbije, bila je šampionka i u konkurenciji mlađih seniorki ( do 23), prošle godine osvojila je titulu prvakinje Balkana...

- Bila sam peta pionirka, kasnije i kadetkinja Evrope, ali se ništa, do sada, ne može meriti sa ovom bronzanom medaljom. Ona je potvrda da sam na dobrom putu i da su velika odricanja, urodila plodom. Dan posle počela sam da razmišljam o svetskom prvenstvu, koje će se u septembru održati u Španiji. Nadam se i očekujem novu borbu za medalju.

Ne voli dugoročne planove, kaže da ide korak po korak, ali posle uspeha u omladinskoj konkurenciji, želi i više.

- Da budem uspešna i među seniorkama, da budem na Olimpijskim igrama. Sve je daleko i ispred mene, ali se budućnosti ne plašim i čekam je sa velikom dozom optimizma.

U tri pobede na kontinentalnom šampionatu, osvojila je neverovatnih 45 bodova. Selektor Milorad Dokmanac rekao je da ne pamti kad je video meč juniorki u kojem pobednica osvoji 20 bodova. Milica objašnjava.

 - Uvek idem otvoreno i koristim svaku priliku da poentiram, ne gledam u semafor, čujem trenerove savete i grabim napred. Dosta mečeva rešavam tušem i napadam od starta. Za mene je napad i najbolja odbrana. Rvanje je izuzetno težak i naporan sport i svaki meč iziskuje maksimalnu posvećenost.

Završila je treći razred pančevačke Gimnazije „Uroš Predić“ i odlična je učenica.

- Nisu sve petice, ali sam zadovoljna – nasmejala se Milica – Uskladila sam školske i sportske obaveze, ali moram da priznam da nije lako. Često smo na pripremama i turnirima i „vučem“ knjige sa sobom i učim u pauzama između treninga. Škola je obavezna, a bez rvanja ne mogu i zato se angažujem da na oba fronta budem uspešna i ostvarim ono što planiram.

I, za kraj, da se vratimo na početak i slavlje po osvojenoj medalji.

- Iznenadili su me iz reprezentativnog tabora, bilo je prelepo, Miloš me podigao na ramena, on je doveo trubače, Maša je povela kolo, verovali su da ću osvojiti medalju. Bronzana je, ali sija punim sjajem. Da se ne ponavljam, zadovoljna sam i idem dalje, u nove pobede.

Srećno Milice!