Новак о човеку који за разлику од њега има два олимпијска злата

Нису били другари, али зато од првог дана имају огромно обострано поштовање на терену и ван њега. Одиграли су и невероватне мечеве на највећим такмичењима. То су Новак Ђоковић и Енди Мари.

Некадашњи први тенисер света и троструки грен слем победник у четвртак увече почео је да игра на опроштајном Вимблдону - турниру на којем је исписао историју. Мари је 2013. после 77 година постао Британац који је подигао највреднији трофеј у белом спорту.

Мари је одучио да не игра у појединачној конкуренцији и да у Лондону пријави учешће само у дублу и микс дублу. Играо је са старијем братом Џејмијем  и изгубио на старту. Организатори трећег грен слема приредили су церемонију, међу гостима био је и Ноле у друштву Мартине Навратилове, Џона Мекинроа и Холгера Руна и осталих.

Новак је на конференцији за медије говорио о успоменама и утисцима у ривалитету са Маријем.

- Упознао сам Ендија кад смо имали 12 година. Можда никада нисмо били превише блиски, јер смо ривали, али смо увек имали невероватно међусобно поштовање. Делили смо највеће терене и турнире током много година. Само је недељу дана разлике међу нама – подсетио је Ноле да је млађи седам дана.

Ендија чека још један изазов на Централном терену – меч у миксу са Емом Радукану. Потом, најавио је да жели да одигра још једне Олимпијске игре на којима је једини двоструки освајач златне медаље у историји. Славио је на домаћем терену, у Лондону 2012. као и у Рио де Жанеиру 2016.

- Мало тога нас дели у каријерама, обојица смо били чланови велике четворке.

Ђоковић је освојио 24 грен слема, Мари три. Били су број 1, али српски ас је рекордер са 428 недеља, а британски има 41.

- Играли смо невероватне мечеве, финала на сва четири грен слема.

Губио је по једном на Вимблдону и на Ју-Ес опену, али је чак четири пута победио у Мелбурну, а једном у Паризу.

- Само сам још са Надалом то исто урадио. Енди је један од тројице тенисера, уз Роџера и Рафу, који је имао највећи утицај на моју каријеру и на мој играчки напредак. Чињеница да последњи меч игра са братом, чини све ово још емотивнијим за све, за његову породицу, за турнир, за тенис. Желим му све најбоље, али ме не би изненадило да одлучи да се врати. Невероватан је такмичар, толико упоран да би то требало да се проучава и да буде приказивано млађим спортистима.

Мари је дуго имао проблеме са повредама, морао је да направи и операцију кука која га је доста удаљила од терена и оставила траг у каријери. Иако је Ђоковић далеко успешнији од Марија са седам титула на Вимблдону, занимљиво је да никада није победио вршњака на трави.

Два пута су играли у веома важним мечевима – у полуфиналу Игара 2012. и у финалу Вимблдона годину дана касније, и оба пута је победе однео Енди. Ђоковић и Мари су одиграли 36 мечева, Ноле је славио у 25.

Маријева породица је била на трибинама, цео стадион је аплаудирао њему и није му било лако у тим тренуцима на зеленом тепиху:

- Тешко је. Волео бих да наставим да играм, али физички не могу. Повреде су се накупиле. Нису биле безначајне. Волео бих да играм заувек. Волим овај спорт. Много ми је пружио, научио много лекција. Не желим да станем, тешко је.