Novak o čoveku koji za razliku od njega ima dva olimpijska zlata

Nisu bili drugari, ali zato od prvog dana imaju ogromno obostrano poštovanje na terenu i van njega. Odigrali su i neverovatne mečeve na najvećim takmičenjima. To su Novak Đoković i Endi Mari.

Nekadašnji prvi teniser sveta i trostruki gren slem pobednik u četvrtak uveče počeo je da igra na oproštajnom Vimbldonu - turniru na kojem je ispisao istoriju. Mari je 2013. posle 77 godina postao Britanac koji je podigao najvredniji trofej u belom sportu.

Mari je odučio da ne igra u pojedinačnoj konkurenciji i da u Londonu prijavi učešće samo u dublu i miks dublu. Igrao je sa starijem bratom Džejmijem  i izgubio na startu. Organizatori trećeg gren slema priredili su ceremoniju, među gostima bio je i Nole u društvu Martine Navratilove, Džona Mekinroa i Holgera Runa i ostalih.

Novak je na konferenciji za medije govorio o uspomenama i utiscima u rivalitetu sa Marijem.

- Upoznao sam Endija kad smo imali 12 godina. Možda nikada nismo bili previše bliski, jer smo rivali, ali smo uvek imali neverovatno međusobno poštovanje. Delili smo najveće terene i turnire tokom mnogo godina. Samo je nedelju dana razlike među nama – podsetio je Nole da je mlađi sedam dana.

Endija čeka još jedan izazov na Centralnom terenu – meč u miksu sa Emom Radukanu. Potom, najavio je da želi da odigra još jedne Olimpijske igre na kojima je jedini dvostruki osvajač zlatne medalje u istoriji. Slavio je na domaćem terenu, u Londonu 2012. kao i u Rio de Žaneiru 2016.

- Malo toga nas deli u karijerama, obojica smo bili članovi velike četvorke.

Đoković je osvojio 24 gren slema, Mari tri. Bili su broj 1, ali srpski as je rekorder sa 428 nedelja, a britanski ima 41.

- Igrali smo neverovatne mečeve, finala na sva četiri gren slema.

Gubio je po jednom na Vimbldonu i na Ju-Es openu, ali je čak četiri puta pobedio u Melburnu, a jednom u Parizu.

- Samo sam još sa Nadalom to isto uradio. Endi je jedan od trojice tenisera, uz Rodžera i Rafu, koji je imao najveći uticaj na moju karijeru i na moj igrački napredak. Činjenica da poslednji meč igra sa bratom, čini sve ovo još emotivnijim za sve, za njegovu porodicu, za turnir, za tenis. Želim mu sve najbolje, ali me ne bi iznenadilo da odluči da se vrati. Neverovatan je takmičar, toliko uporan da bi to trebalo da se proučava i da bude prikazivano mlađim sportistima.

Mari je dugo imao probleme sa povredama, morao je da napravi i operaciju kuka koja ga je dosta udaljila od terena i ostavila trag u karijeri. Iako je Đoković daleko uspešniji od Marija sa sedam titula na Vimbldonu, zanimljivo je da nikada nije pobedio vršnjaka na travi.

Dva puta su igrali u veoma važnim mečevima – u polufinalu Igara 2012. i u finalu Vimbldona godinu dana kasnije, i oba puta je pobede odneo Endi. Đoković i Mari su odigrali 36 mečeva, Nole je slavio u 25.

Marijeva porodica je bila na tribinama, ceo stadion je aplaudirao njemu i nije mu bilo lako u tim trenucima na zelenom tepihu:

- Teško je. Voleo bih da nastavim da igram, ali fizički ne mogu. Povrede su se nakupile. Nisu bile beznačajne. Voleo bih da igram zauvek. Volim ovaj sport. Mnogo mi je pružio, naučio mnogo lekcija. Ne želim da stanem, teško je.