Саутгејт обрнуо игрицу

Одлична генерација Албиона још ништа није освојила, добила је само тапшање по рамену после уласка у финале на прошлом Европском првенству, али изгубила је на пенале од Италије.

Ништа чудно и ново то није било, Енглеска је пре ЕП у Немачкој на великим турнирима осам пута играла продужетке и(ли) изводила пенале, победили су само први пут, а онда четири пута изгубила, победили једном, изгубили, па победили опет, Швајцарску (5:3, пресудио је промашај Швајцарца Мануела Аканђија у првој серији), после 1:1 у регуларном делу, за пролаз у полуфинале у Немачкој!

Ево како је било: на ЕП 1996. Албион је избацио Шпанију на пенале у четвртфиналу (4:2, за Фурију су промашили Јеро у првој и Надал у четвртој серији), али онда су на пенале изгубили од Немачке полуфиналу (5:6, пресудио је промашај Герета Саутгејта, актуелног селектора, у шестој серији, што је био једини неискоришћен пенал на обе стране); на Мондијалу 1998. испали су у осмини финала од Аргентине после пенал-рулета (3:4, са беле тачке нису погодили Инс у другој и Бати у петој серији); на ЕП 2004. у четвртфиналу изгубили су на пенале од Португалије (5:6, Бекам је промашио у првој, Васел у седмој серији); на Мондијалу 2006. пораз у четвртфиналу на пенале против Португалије (1:3, Лампард у првој, Џерард у трећој и Карагер у четвртој серији нису били прецизни); 2012. поново у четвртфиналу пораз од Италије после једанаестераца (2:4, Јанг и Кол промашили су у трећој и четвртој серији); на Мондијалу 2018. најзад су Енглези неког победили са беле тачке, Колумбију у осмини финала (4:3), а онда на ЕП 2020. изгубила на пенале на сред Вемблија, поново од Италије (2:3, Рашфорд у трећој, Санчо у четвртој и Сака у петој серији нису погодили).

Још један статистички податак је занимљив: осам од последњих 11 мечева Албиона на великим такмичењима завршили су се у екстра-времену!

Што се тиче пласмана у полуфинале на турниру у Немачкој, Албион је имао много среће и пре пенал-рулета са Часовничарима који су и тако повели - да не помињемо погодак у пречку директно из корнера Џердана Шаћирија у 117. минуту! - пре свега против Словачке у осмини финала: Џуд Белингем изједначио је на 1:1 и одвео меч у продужетке у 90+5. минуту, да би пласман у четвртфинале обезбедио Хари Кејн у првом минуту првог продужетка.

После свега на мечу са Швајцарском видно је било да је Саутгејту пао камен са срца, пре свега јер би највероватније да је испао добио отказ, овако ће продужити уговор, актуелни је до децембра.

- Ово је била наша најбоља игра досад на турниру. Правили смо им много проблема кад смо имали лопту, а треба рећи и да су они заиста добра екипа, тешко их је притиснути, тешко је и бранити се од њих, али одиграли смо заиста добро и заслужили смо пласман у полуфинале – прича селектор Албиона.

Саутгејт је управо на овом мечу прославио велики јубилеј – стоти меч на клупи Албиона.

- Драго ми је због тога, али наравно да је то секундарно у оваквим тренуцима, најважније да смо се пласирали даље, надам се да ћемо стићи тамо где смо били на прошлом Европском првенству – наставља Саутгејт.

И поред хвалоспева селектора, треба бити реалан па рећи да и на мечу са Швајцарцима Енглези нису пружили ни делић од реалних могућности, као, уосталом, ни на претходним мечевима. Да није било ударца Букаја Саке из ведрог неба којим је изједначио, Албион је био зрео за повратак на Острво.

- Сака је још једном показао изузетан катактер, баш сам разговарао са играчима о њему. Тако је храбар... Он је један од наших најбољих играча, увек можемо да се поуздамо у њега. А треба знати и да успех на турнирима не доноси само добра игра, морате исказати и поменути карактер и истаћи остале атрибуте које поседујете. Због тих ствари смо успели да савладамо и овог противника и стигли међу четири најбоље репрезентације – закључује Саутгејт.