Доужер није успео да замени Егзума: Енергија је била другачија...

Пи Џеј Доужер је дошао у Партизан као замена за Дантеа Егзума. Још на почетку било је јасно да није лако надоместити изостанак једног од миљеника Гробара. Ипак, вредело је покушати. Стигао је из најјаче лиге на свету – обећавала је таква најава.

Међутим, уместо Добермана, чврстог и агресивног, Партизан је добио Златног ретривера, атрактивног и мирног. А, није изгледало тако. Доужер је навијаче освојио у припремном периоду – спектакл на Ташмајдану у којем је Парни ваљак победио чувену Фуенлабраду. Атрактивна закуцавања Американца и бакљада навијача најавили су узбудљиву сезону.

Чинило се да ће велики распон руку, добра игра један на један и карактеристичан продор бити довољни да се одлазак Егзума не осети. Прва утакмица у Евролиги, против Макабија, дала је наду – 11 поена и један од најефикаснијих играча. Већ у другој, против Асвела, меч је завршио са свега 29 процената успешности шута из игре, односно шест поена. Тако је Доужер у прва два меча најавио како ће изгледати његова сезона у црно-белом дресу. Била је пуна успона и падова, према статистичким подацима реч је о релативно успешној игри, ипак, 9,2 поена по сусрету нису била довољна Партизану да понови успех од пре две године.

По чему су се, заправо, највише разликовали Аустралијанац и Американац? 

Имали су исти број година док су носили дрес Партизана (27), приближно исто време су провели на терену, а имали потпуно другачији ефекат на екипу... Одговор је енергија. Појава Егзума је стварала сигурност у табору Партизана, кад је лопта у рукама Дончићевог саиграча готово да нема страха да ли ће проћи кроз обруч – карактеристичан продор и атрактивно полагање били су заштитни знак Дантеа Егзума. Можда је игру бившег Партизановог играча најбоље описао Марко Влаховић у мечу против Олимпијакоса:

- Сви су још увек у шоку због закуцавања Егзума. Боломбој је ушао у Дантеов круг пакла.

Аустралијанац је био икс фактор Партизана, мењао је ток утакмице. Можда је мали број мечева завршио као најефикасинији играч, али је увек био при врху листе момака који су допринели победи. У другој утакмици осмине финала Евролиге против Реала, Егзумових 16 поена донели су Партизану победу.

Сваки пад у игри водећих играча као што су Кевин Пантер и Зек Ледеј успешно је покривао својим добрим партијама. Све оно што од Доужера нисмо могли да очекујемо – да покрене тим, да надомести лошу игру саиграча, да преузме иницијативу...

Разлози су можда дубљи. Американац није имао претходно искуство у Евролиги, док је Аустралијанац годину дана пре доласка у Београд носио дрес Барселоне. Ипак, чини се да је Доужеру Парни ваљак био успутна станица, без много жеље да се помогне екипи, одао је утисак летаргичног, мирног и ненаметљивог момка. На другој страни, Егзум је у сваком мечу давао последње атоме енергије, агресиван и борбен, играч за велике утакмице. Сад оно поређење са почетка делује логично – умиљати Ретривер и Доберман који има титулу пса чувара.