Фудбал – време наших живота!!!

Светско првенствo у фудбалу за мушкарце, играно 2006. године у 12 градова Немачке, одржано је са слоганом: „Време да стекнемо пријатеље“, док је званична песма ове светске смотре фубала, која је у медијима тада описивана као „бајковити месец“, имала наслов: „Време наших живота“.

У протеклих месец дана у којима је „европски“ фудбал заиста био не само време, већ и део наших живота, фудбал је неоспориво проширио хоризонте сопственог масовног ентузијазма, емоционалне опсесије, и глобалног идентитета, виталног дела европске културе и својеврсне фабрике спектакла и навијачке страсти.

Овогодишњи ЕУРО афирмише фудбал као моћно средство за друштвени развој, који има несагледиву моћ и улогу у одржавању разлика које свакој европској земљи дају посебан идентитет, истовремено јачајући везе које повезују Европу.

Тај свет фудбала је колосалан универзум који се протеже далеко више и даље од 90 + минута на терену. Његов утицај се не мери само постигнутим головима или освојеним трофејима; све се више квантификује својим утицајем на економско и друштвено ткиво заједница и нација. Фудбал је више од спорта; то је средство за међународни развој. Његов економски и друштвени утицај има одјека преко граница, култура и економија. Будућност фудбала, испреплетена са циљевима међународног развоја, је наратив наде, јединства и трансформативне моћи. То је прича у којој сваки ударац, сваки гол и свако навијање имају улогу у ширем циљу глобалног развоја.

„Време је споро, за оне који чекају. Време је брзо, за плашљиве. Време је дуго, за оне који тугују. Време је кратко, за оне који се радују. За оне који воле, време не постоји“.записао је Хенри Џексон ван Дајк млађи писац, дипломата и пријатељ Вудроа Вилсона.

Данашње финале ЕУРО 24, које се игра у реалном времену лоптом боје злата љубави према фудбалу зависно од резултата по завршетку утакмице биће и /или/ и за навијаче Шпаније и Енглеске дуго или кратко, али током саме утакмице време у конвенционалном и конвергентном схватању и тумачењу – једноставно за њих неће постојати. Они воле фудбал, а срце које воли не гледа на лепоту. Без жеље за полемиком о „лепоти фудбала, која се губи“, а коментар је оних, какав би фудбал волели да гледају, увек је добро присетити се стихова из 1984. да: „Ко игра за рају и занемарује тактику , завршиће каријеру у нижеразредном Вратнику“. Четреесет година касније Арсен Венгер, који води пројекат ФИФА „Будућност фудбала“ указује да је фудбал, данас и да ће то тек у будућности постати „тактички спорт“ и да отварање ФИФА Академија у 211 чланица ФИФА има за циљ да се створе играчи и играчице, који имају талента и снова, али немају прилику да то покажу. То је већ стратегија.

Извештај Фудбал Пешнс (Football Passions) резимира опсежна социолошка истраживања у 18 земаља у Европи. Циљеви студије су били да се ухвате емоције навијача фудбала и да се упореде осећања, изразе и понашања навијача повезана са подршком њиховим фудбалским тимовима. Теренски рад је спроведен у шест земаља — Британији, Француској, Немачкој, Италији, Холандији и Шпанији — укључујући посматрање, снимање откуцаја срца на утакмицама, интервјуе и дубинске разговоре са навијачима. У преосталих 11 земаља вођени су онлајн и телефонски интервјуи са фановима. Спроведена је и паневропска онлајн анкета од око 2000 фанова.

Истраживање је открило да иако постоје разлике између земаља у начину на који навијачи изражавају своје емоције и понашање, на крају крајева, сви говоримо једним језиком, језиком фудбала. Истраживање је, међутим, открило бројне необичне и националне разлике које могу довести у питање конвенционалне стереотипе.

Референце на екстремна емоционална искуства на фудбалским утакмицама карактеришу све аспекте разговора са навијачима — неки се односе на „чисту радост“ и усхићење боравка на фудбалским утакмицама. Толики је интензитет искуства да је две трећине навијача плакало на фудбалским утакмицама — углавном од радости, али повремено и од очаја. Фудбал пружа многим навијачима прилику да се емоционално препусте — да ослободе фрустрације свакодневног живота.

Доминира став да уколико би се постало „прави“ навијач, потребно је „живо“ искуство фудбала. Не ради се о томе да се буде пуки гледалац – већ о томе да се буде учесник. Навијачи заиста верују да морају да присуствују утакмици да би „помогли тиму да победи“, а не само да би посматрали догађај.

Фудбал је важно средство за стварање и одржавање јаких пријатељстава која иначе не би постојала. Ове друштвене везе између обожавалаца су толико јаке да их многи описују породичним, сродничким терминима — „моје братство“ или „моја породица“. Како је фудбалски фандом друштвено наслеђен у породици, утакмице редовно садрже ритуализоване дане за све чланове, а страст према фудбалу је догађај који обједињује и често води до анимираних разговора код куће испред телевизора  или породичног стола током вечере. Улога коју фудбал игра у овом контексту је веома важна с обзиром на страхове од распада традиционалне породичне хармоније  и њених вредности широм Европе.

У сажетку овог обимног истарживања, констатује се: „Док се велики део извештавања европских медија о фудбалским навијачима, од касних 1960-их, фокусирао на негативно – на хулиганизам и насиље – наше истраживање открива много позитивнију страну фудбала и његових страствених навијача. Наш рад, једно од најобимнијих истраживања о европским фудбалским навијачима последњих година, наглашава страсти и емоције које су повезане са игром и позитивну улогу коју прави навијач игра у животима милиона Европљана. Иако постоје јака ривалства између навијача на локалном и националном нивоу, упадљива карактеристика истраживања је висок степен у којем фудбал уједињује људе из различитих средина широм Европе, а несумњиво и шире“.

Европско првенство у Њемачкој 2024. један је од најуноснијих међународних турнира које је икада организирала Европска фудбалска федерација (УЕФА). Репрезентације које учествују на турниру ЕУРО 2024. освојиће део огромног наградног фонда од 331 милион евра. УЕФА такође  плаћа додатних 240 милиона евра клубовима за пуштање њихових играча на међународне дужности. Ова цифра служи као награда клубу за развој играча и компензација за ослобађање врхунских талената да играју за своје националне тимове.

У оном старту Тонија Кроса над Педријем, неоспорно саставном делу фудбалске игре, али ипак непримереном његовом начину игре и каријере, можда има и несвесног и ирационалног, да се заустави немогуће - надирући и фантастични полет нове младалачке фудбалске Европе предвођене Јамалом и Вилијамсом, па и Ардом Гулером из Турске, Ћави Симонсом и Вебругеном из Холандије, Шешком из Словеније, Мусијалом и Вирцем из Немачке, и Белингхемом из Енглеске… све вероватније звезда које ће обележити надолазеће доба фудбала као што су садашње обележили Пепе, Алба, Роналдо, Жиру, Крос, Нојер…

Вечерас се завршава ЕУРО 24. Фудбалска песма  – време наших живота. У песми из 2006. се говори: „... Овде се завршава поглавље ... Ново сада почиње… Сећања ће доћи и отићи ... Тешко је отићи од најбољих дана... Али ако мора да се заврши, драго ми је да си ми био пријатељ ... У време наших живота ... Држи се чврсто ... За ове успомене које никад не умиру... Опраштамо се, држимо се чврсто... За ове успомене које никад не умиру...“

И на крају овог текста, али не мање важно. Хвала фудбалу дивној игри. И има на чему. Фудбал иде даље...