Fudbal – vreme naših života!!!

Svetsko prvenstvo u fudbalu za muškarce, igrano 2006. godine u 12 gradova Nemačke, održano je sa sloganom: „Vreme da steknemo prijatelje“, dok je zvanična pesma ove svetske smotre fubala, koja je u medijima tada opisivana kao „bajkoviti mesec“, imala naslov: „Vreme naših života“.

U proteklih mesec dana u kojima je „evropski“ fudbal zaista bio ne samo vreme, već i deo naših života, fudbal je neosporivo proširio horizonte sopstvenog masovnog entuzijazma, emocionalne opsesije, i globalnog identiteta, vitalnog dela evropske kulture i svojevrsne fabrike spektakla i navijačke strasti.

Ovogodišnji EURO afirmiše fudbal kao moćno sredstvo za društveni razvoj, koji ima nesagledivu moć i ulogu u održavanju razlika koje svakoj evropskoj zemlji daju poseban identitet, istovremeno jačajući veze koje povezuju Evropu.

Taj svet fudbala je kolosalan univerzum koji se proteže daleko više i dalje od 90 + minuta na terenu. Njegov uticaj se ne meri samo postignutim golovima ili osvojenim trofejima; sve se više kvantifikuje svojim uticajem na ekonomsko i društveno tkivo zajednica i nacija. Fudbal je više od sporta; to je sredstvo za međunarodni razvoj. Njegov ekonomski i društveni uticaj ima odjeka preko granica, kultura i ekonomija. Budućnost fudbala, isprepletena sa ciljevima međunarodnog razvoja, je narativ nade, jedinstva i transformativne moći. To je priča u kojoj svaki udarac, svaki gol i svako navijanje imaju ulogu u širem cilju globalnog razvoja.

„Vreme je sporo, za one koji čekaju. Vreme je brzo, za plašljive. Vreme je dugo, za one koji tuguju. Vreme je kratko, za one koji se raduju. Za one koji vole, vreme ne postoji“.zapisao je Henri Džekson van Dajk mlađi pisac, diplomata i prijatelj Vudroa Vilsona.

Današnje finale EURO 24, koje se igra u realnom vremenu loptom boje zlata ljubavi prema fudbalu zavisno od rezultata po završetku utakmice biće i /ili/ i za navijače Španije i Engleske dugo ili kratko, ali tokom same utakmice vreme u konvencionalnom i konvergentnom shvatanju i tumačenju – jednostavno za njih neće postojati. Oni vole fudbal, a srce koje voli ne gleda na lepotu. Bez želje za polemikom o „lepoti fudbala, koja se gubi“, a komentar je onih, kakav bi fudbal voleli da gledaju, uvek je dobro prisetiti se stihova iz 1984. da: „Ko igra za raju i zanemaruje taktiku , završiće karijeru u nižerazrednom Vratniku“. Četreeset godina kasnije Arsen Venger, koji vodi projekat FIFA „Budućnost fudbala“ ukazuje da je fudbal, danas i da će to tek u budućnosti postati „taktički sport“ i da otvaranje FIFA Akademija u 211 članica FIFA ima za cilj da se stvore igrači i igračice, koji imaju talenta i snova, ali nemaju priliku da to pokažu. To je već strategija.

Izveštaj Fudbal Pešns (Football Passions) rezimira opsežna sociološka istraživanja u 18 zemalja u Evropi. Ciljevi studije su bili da se uhvate emocije navijača fudbala i da se uporede osećanja, izraze i ponašanja navijača povezana sa podrškom njihovim fudbalskim timovima. Terenski rad je sproveden u šest zemalja — Britaniji, Francuskoj, Nemačkoj, Italiji, Holandiji i Španiji — uključujući posmatranje, snimanje otkucaja srca na utakmicama, intervjue i dubinske razgovore sa navijačima. U preostalih 11 zemalja vođeni su onlajn i telefonski intervjui sa fanovima. Sprovedena je i panevropska onlajn anketa od oko 2000 fanova.

Istraživanje je otkrilo da iako postoje razlike između zemalja u načinu na koji navijači izražavaju svoje emocije i ponašanje, na kraju krajeva, svi govorimo jednim jezikom, jezikom fudbala. Istraživanje je, međutim, otkrilo brojne neobične i nacionalne razlike koje mogu dovesti u pitanje konvencionalne stereotipe.

Reference na ekstremna emocionalna iskustva na fudbalskim utakmicama karakterišu sve aspekte razgovora sa navijačima — neki se odnose na „čistu radost“ i ushićenje boravka na fudbalskim utakmicama. Toliki je intenzitet iskustva da je dve trećine navijača plakalo na fudbalskim utakmicama — uglavnom od radosti, ali povremeno i od očaja. Fudbal pruža mnogim navijačima priliku da se emocionalno prepuste — da oslobode frustracije svakodnevnog života.

Dominira stav da ukoliko bi se postalo „pravi“ navijač, potrebno je „živo“ iskustvo fudbala. Ne radi se o tome da se bude puki gledalac – već o tome da se bude učesnik. Navijači zaista veruju da moraju da prisustvuju utakmici da bi „pomogli timu da pobedi“, a ne samo da bi posmatrali događaj.

Fudbal je važno sredstvo za stvaranje i održavanje jakih prijateljstava koja inače ne bi postojala. Ove društvene veze između obožavalaca su toliko jake da ih mnogi opisuju porodičnim, srodničkim terminima — „moje bratstvo“ ili „moja porodica“. Kako je fudbalski fandom društveno nasleđen u porodici, utakmice redovno sadrže ritualizovane dane za sve članove, a strast prema fudbalu je događaj koji objedinjuje i često vodi do animiranih razgovora kod kuće ispred televizora  ili porodičnog stola tokom večere. Uloga koju fudbal igra u ovom kontekstu je veoma važna s obzirom na strahove od raspada tradicionalne porodične harmonije  i njenih vrednosti širom Evrope.

U sažetku ovog obimnog istarživanja, konstatuje se: „Dok se veliki deo izveštavanja evropskih medija o fudbalskim navijačima, od kasnih 1960-ih, fokusirao na negativno – na huliganizam i nasilje – naše istraživanje otkriva mnogo pozitivniju stranu fudbala i njegovih strastvenih navijača. Naš rad, jedno od najobimnijih istraživanja o evropskim fudbalskim navijačima poslednjih godina, naglašava strasti i emocije koje su povezane sa igrom i pozitivnu ulogu koju pravi navijač igra u životima miliona Evropljana. Iako postoje jaka rivalstva između navijača na lokalnom i nacionalnom nivou, upadljiva karakteristika istraživanja je visok stepen u kojem fudbal ujedinjuje ljude iz različitih sredina širom Evrope, a nesumnjivo i šire“.

Evropsko prvenstvo u Njemačkoj 2024. jedan je od najunosnijih međunarodnih turnira koje je ikada organizirala Evropska fudbalska federacija (UEFA). Reprezentacije koje učestvuju na turniru EURO 2024. osvojiće deo ogromnog nagradnog fonda od 331 milion evra. UEFA takođe  plaća dodatnih 240 miliona evra klubovima za puštanje njihovih igrača na međunarodne dužnosti. Ova cifra služi kao nagrada klubu za razvoj igrača i kompenzacija za oslobađanje vrhunskih talenata da igraju za svoje nacionalne timove.

U onom startu Tonija Krosa nad Pedrijem, neosporno sastavnom delu fudbalske igre, ali ipak neprimerenom njegovom načinu igre i karijere, možda ima i nesvesnog i iracionalnog, da se zaustavi nemoguće - nadirući i fantastični polet nove mladalačke fudbalske Evrope predvođene Jamalom i Vilijamsom, pa i Ardom Gulerom iz Turske, Ćavi Simonsom i Vebrugenom iz Holandije, Šeškom iz Slovenije, Musijalom i Vircem iz Nemačke, i Belinghemom iz Engleske… sve verovatnije zvezda koje će obeležiti nadolazeće doba fudbala kao što su sadašnje obeležili Pepe, Alba, Ronaldo, Žiru, Kros, Nojer…

Večeras se završava EURO 24. Fudbalska pesma  – vreme naših života. U pesmi iz 2006. se govori: „... Ovde se završava poglavlje ... Novo sada počinje… Sećanja će doći i otići ... Teško je otići od najboljih dana... Ali ako mora da se završi, drago mi je da si mi bio prijatelj ... U vreme naših života ... Drži se čvrsto ... Za ove uspomene koje nikad ne umiru... Opraštamo se, držimo se čvrsto... Za ove uspomene koje nikad ne umiru...“

I na kraju ovog teksta, ali ne manje važno. Hvala fudbalu divnoj igri. I ima na čemu. Fudbal ide dalje...