Енглези нису у финалу Европског првенства први пут дошли на Олимпијски стадион у Берлину. На здању богате историје је 1946. године организовано атлетско такмичење за војнике осам нација савезничких трупа.
Победници Другог светског рата су тако Немцима послали поруку да су запосели све што је чинило историју нацистичке државе, а Олимпијски стадион био је један од највећих симбола зла које је увукло свет у највећи покољ откако се човек усправио на две ноге.
Рајсхпортфелд, како је првобитно име стадиона, саграђен је по захтеву власти нацистичке Немачке за организацију Олимпијских игара 1936. Предвиђени трошкови од 5,5 милиона рајхсмарака су досегли до 42 милиона, што је сума еквивалентна данашњих 223 милиона евра. Архитекта Вернер Марч је добро разумео сврху стадиона и направио је здање са идејом да оживи дух спорта античке Грчке. Радови су почели 1934, а отворен је 1. августа 1936. уношењем олимпијске бакље чиме је озваничен почетак великог такичења.
Олимпијски стадион за вечност су овековечили Џеси Овенс, атлетичар из САД освајањем четири златне медаље и легенда о одласку Адолфа Хитлера пониженог доминацијом црног спортисте над пажљиво изабраним Аријевцима.
Олимпијски стадион је кратко служио спорту. После Олимпијских игара служио је организацији нацистичких скупова, а на њему је одржан и државни пријем за италијанског фашистичког вођу Бенита Мусолинија.
Током Другог светског рата стадион је претворен у бункер као склониште војника, складиште хране, а под чврстим бетонским трибинама налазиле су се и фабрика детонатора и резервни положај државног радија.
МУЗЕЈ ОЛИМПИЗМА
Реконструкцијом од 2000. до 2004. сачуван је оригиналан спољни изглед и 70 одсто грађевинске структуре постављене 1936. Реновирање стадиона је коштало 242 милиона евра. Савезна влада је платила 196 милиона.
Постављен је кров, трибине су приближене терену, а у склопу стадиона је саграђена и хришћанска капела покривена златним листићима.
Олимпијски дух стадиона чува дворана Кубертен, посвећена творцу модерних олимпијских игара, и салон Џеси Овенс.
У биткама за Берлин на крају Другог светског рата Хитлер је јединицама Хитлерјунгена наредио да бране стадион пред јединицама Црвене армије. Отпор је био слаб, али је стадион значајно оштећен. Руинирање је настављено 1947. рушењем звоника на коме су стајали нацистички симболи, а 1957. наређењем Британске војске срушена је трибина са које је Хитлер пратио олимпијска надметања како ложа не би постала неонацистичо светилиште.
После подизања Берлинског зида 1961. остао је на западној страни и временом је мало по мало обнављан. Звоник је поново подигнут 1962, а дом Херте, клуба из Источног Берлина, постао је 1963. Коришћен је за Првенство света 1974. и тада је делимично покривен.
После уједињена Немачке стадион је задржао историјски значај, али је његово одржавање постало прескупо. После дугих расправа шта чинити 1998. је одлучено да се град упусти у реновирање здања. Између 2000. и 2004. стадион је реновиран од темеља до крова према нацртима архитектонске фирме „Геркан, Марк и партнери“. Стадион је отворен дводневним концертом 31. јула и 1. августа 2004. на коме су највеће звезде били Пинк флојд и немачка рок-звезда Нена.
На Олимпијском стадиону играно је финале СП 2006. Италија - Француска на коме се догодио легендарни дуел Зинедина Зидана и Марка Матерација који је у великој мери утицао да трофеј однесу Азури, а славног Француза послао у пензију црвеним картоном. Био је арена и Првенства света 2009, у атлетици, финала Лиге шампиона 2015...
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
