Od Ovensa do Materacija

Englezi nisu u finalu Evropskog prvenstva prvi put došli na Olimpijski stadion u Berlinu. Na zdanju bogate istorije je 1946. godine organizovano atletsko takmičenje za vojnike osam nacija savezničkih trupa.

Pobednici Drugog svetskog rata su tako Nemcima poslali poruku da su zaposeli sve što je činilo istoriju nacističke države, a Olimpijski stadion bio je jedan od najvećih simbola zla koje je uvuklo svet u najveći pokolj otkako se čovek uspravio na dve noge.

Rajshportfeld, kako je prvobitno ime stadiona, sagrađen je po zahtevu vlasti nacističke Nemačke za organizaciju Olimpijskih igara 1936. Predviđeni troškovi od 5,5 miliona rajhsmaraka su dosegli do 42 miliona, što je suma ekvivalentna današnjih 223 miliona evra. Arhitekta Verner Marč je dobro razumeo svrhu stadiona i napravio je zdanje sa idejom da oživi duh sporta antičke Grčke. Radovi su počeli 1934, a otvoren je 1. avgusta 1936. unošenjem olimpijske baklje čime je ozvaničen početak velikog takičenja.

Olimpijski stadion za večnost su ovekovečili Džesi Ovens, atletičar iz SAD osvajanjem četiri zlatne medalje i legenda o odlasku Adolfa Hitlera poniženog dominacijom crnog sportiste nad pažljivo izabranim Arijevcima.

Olimpijski stadion je kratko služio sportu. Posle Olimpijskih igara služio je organizaciji nacističkih skupova, a na njemu je održan i državni prijem za italijanskog fašističkog vođu Benita Musolinija.

Tokom Drugog svetskog rata stadion je pretvoren u bunker kao sklonište vojnika, skladište hrane, a pod čvrstim betonskim tribinama nalazile su se i fabrika detonatora i rezervni položaj državnog radija.

U bitkama za Berlin na kraju Drugog svetskog rata Hitler je jedinicama Hitlerjungena naredio da brane stadion pred jedinicama Crvene armije. Otpor je bio slab, ali je stadion značajno oštećen. Ruiniranje je nastavljeno 1947. rušenjem zvonika na kome su stajali nacistički simboli, a 1957. naređenjem Britanske vojske srušena je tribina sa koje je Hitler pratio olimpijska nadmetanja kako loža ne bi postala neonacističo svetilište.  

Posle podizanja Berlinskog zida 1961. ostao je na zapadnoj strani i vremenom je malo po malo obnavljan. Zvonik je ponovo podignut 1962, a dom Herte, kluba iz Istočnog Berlina, postao je 1963. Korišćen je za Prvenstvo sveta 1974. i tada je delimično pokriven.

Posle ujedinjena Nemačke stadion je zadržao istorijski značaj, ali je njegovo održavanje postalo preskupo. Posle dugih rasprava šta činiti 1998. je odlučeno da se grad upusti u renoviranje zdanja. Između 2000. i 2004. stadion je renoviran od temelja do krova prema nacrtima arhitektonske firme „Gerkan, Mark i partneri“. Stadion je otvoren dvodnevnim koncertom 31. jula i 1. avgusta 2004. na kome su najveće zvezde bili Pink flojd i nemačka rok-zvezda Nena.

Na Olimpijskom stadionu igrano je finale SP 2006. Italija - Francuska na kome se dogodio legendarni duel Zinedina Zidana i Marka Materacija koji je u velikoj meri uticao da trofej odnesu Azuri, a slavnog Francuza poslao u penziju crvenim kartonom. Bio je arena i Prvenstva sveta 2009, u atletici, finala Lige šampiona 2015...