Повреде су кључан фактор

Репрезентација Србије се из Абу Дабија, где је одигран припремни турнир за Олимпијске игре, враћа празних руку. Биланс – две изгубљене утакмице против САД и Аустралије и неколицина повређених играча. Порази у пријатељским сусретима сасвим су нормална појава, понекад и поучна. На увежбавању играча, физичком и менталном, главни је фокус, а резултат често у другом плану. Нико се никада није задовољио титулом „шампиона припремног периода“ и јасно је да су у мечевима за нама изабраници Светислава Пешића показали добре и лоше стране. Све репрезентације света их имају, због тога и постоји  одређени временски период пре великог такмичења, а управо на тим смотрама остварени резултат се бележи у историјским књигама. Већи проблем су повреде које могу да искроје коначан епилог, а богами било их је.

Највећа забринутост влада око здравственог стања капитена Србије Богдана Богдановића. Обе утакмице испратио је са клупе, лишен могућности да помогне саиграчима. Знамо колико ас Атланте ужива у националном дресу, на већини великих такмичења освајао је медаље често се етаблиравши као најважнији део машине. Стога није случајан изостанак искусног крилног играча, здравље је најбитније као и сусрети у Лилу, не беспотребно доказивање крај Персијског залива.

Друга непознаница у табору Србије је изостанак Николе Милутинова – „фактора унутрашње стабилности“. Снажни центар би, пре свега искуством, допринео у борби испод коша и помогао Николи Јокићу да се носи са Ентонијем Дејвисом и Бемом Адебајом. Нагласио је селектор више пута да се могу добро спремити за Игре, само ако не буде даљих повреда.

Нови члан Партизана, Вања Маринковић, сусрет са Аустралијом напустио је током другог полувремена због бола у пределу кука изазваним ударцем. Неугодна гримаса која се могла видети у преносу на малим екранима забринула је читаву нацију, али са некадашњим капитеном црно-белих је све у реду. Вратио се на паркет против Америке, а фанови Орлова могли су да одахну.

Исто тако камен са срца пао је када смо у препознатљивим тамно плавим бојама видели Огњена Добрића. Играч Виртуса није био у строју недељу дана, сусрет са Аустралијом испратио је у цивилу. После одличног перформанса у Француској, где је показао да може бити сјајан „кец из рукава“ Светислава Пешића, миљеник навијача Црвене звезде поново је имао запажену ролу. Сусрет против Америке окончао је са десет поена (50 одсто шута из игре) и три скока. Помоћ њега и Богдановића у дуелу са Бумерсима извесно би приближила Орлове победи.

Списак појединаца који због различитих околности нису били у могућности да дају допринос у Абу Дабију већ је предугачак, али ту није крај. Пут Блиског истока нису кренули Никола Јовић и Дејан Давидовац. Први је виђен са „чизмом“ на аеродрому пред почетак припрема, док је други незгодним ударцем у дуелу са Холандијом задобио повреду, надамо се лакшег степена. Снимак на друштвеним мрежама младог играча Мајамија са описом „време је за тренинг“ дао је одређену наду и са нестрпљењем се чека коначна генеза проблема. Крилни центар би доста значио Орловима у борби под кошем, велика штета би била да пропусти Олимпијске игре. Са друге стране Давидовац је јасно истакнут од стране Пешића, залагања на тренинзима задовољила су стратега, али је ударац у кук у сусрету иза затворених врата тај напредак успорио.

- Био је одличан на припремама, никад бољи и пример како се ради – рекао је Пешић.

Управо наведени проблеми морају да буду главна брига свих кошаркашких фанатика, не пораз од мотивисане Америке или Аустралије на челу са „загрејаним“ Милсом. Повреде су у блиској прошлости кројиле састав репрезентације Србије и стварале питање – шта би било кад би било. За Орлове су, поред здравља, битни и двобоји са Порториком и Јужним Суданом. На поменутим сусретима се бруси форма, а за после, видећемо. У елиминационим сусретима велику улогу има срећа у виду додељеног противника, ако се такав луксуз може захтевати на ОИ. Укупно 12 састава тражиће место под сунцем у Лилу, лаке утакмице неће бити, тешки мечеви постаће свакодневница, али само на тај начин се шампиони рађају.