Знамо ко смо ми

Павле Перић. У овом тренутку, можда и убудуће вероватно најпознатији спортиста у родном Прокупљу, олимпијац. Са 25 година сан је преточио у јаву – играће на Олимпијским играма у Паризу са још 11 својих саиграча, другова. А дебитант је. И не крије колико је срећан што је екипа изборила одлазак на највећу спортску смотру.

И Перићева прича почиње управо одатле. Расположен је. У слободном дану, открива за Спортски журнал, са колико емоција чека тај одлазак у Град светлости, шта очекује, какви су ривали, али пре свега – шта и колико значи дрес Србије.

- С обзиром да се прошле године кроз квалификациони турнир нисмо пласирали на Игре, ове је био примарни циљ управо виза за Париз. И практично последњи дан последњег турнира Лиге нација нам је то и донео. Срећни смо, држи нас то и даље, поготову сада када се више и не броје дани, већ чека само уторак и лет за Париз. И готово сви ћемо бити први пут, осим Подрашчанина, Ковачевића и Атанасијевића. И јесте сан сваког од нас, и ево нас, преточили смо га у јаву – не стаје примач сервиса Орлова, прича у даху, насмејан.

- Чекамо, чекамо тај уторак и да пођемо и што пре се аклиматизујемо. Прву утакмицу играмо против Француске, 28. јула, најјачег ривала у групи. Али добро смо одрадили овај део припрема и у Врњачкој Бањи и у Београду. Остаје жал због неодиграних пријатељских утакмица у Пољској против Америке и Јапана да видимо где смо.

Ипак, снашли су се као и увек ови сјајни момци и врхунски спортисти на тренингу:

- Одиграли смо две утакмице у својој режији (смех). Био је добар интензитет, добра одбојка. Сви играчи су спремни и што је најважније, сви играчи су здрави!

Поменули сте само прву утакмицу на турниру против Француске, вероватно тако размишљате и Ви и остатак тима, струке, не иде се далеко са анализом.

- Целу сезону идемо са тим ставом, утакмицу по утакмицу и верујем да је тако најбоље. Исто је било и у Лиги нација, поготову што смо били свесни и система и бодовања и колико свака значи. У истом маниру идемо и на Игре, прво о домаћину, најважније је како ћемо да отворимо такмичење. Знамо ко су Французи, освојили су ове године Лигу нација. У Токију били прваци!

Застала је „12” плавих али само на тренутак, а онда без трунке размишљања рекао:

- Знамо и ко смо ми! Не идемо са белом заставом, идемо да максимално одрадимо ту утакмицу, али и сваку следећу!

На жалост и момака и стручног штаба, селектора Игора Колаковића, али правила о броју играча тако налажу, на олимпијском турниру неће бити најмлађег Вукашина Ристића.

- Мислим да сам сада је ако не најмлађи, један од. Вуле је био најмлађи у ВНЛ-у. Зато морам да кажем да ми је првенствено част да сам у овој екипи, са овим дивним људима, играчима, тренерима и свима осталим, од којих сам много научио. Прави су пријатељи.

Један сте од наследника генерације играча којима ће ове Игре можда бити и последње велико такмичење у дресу са националним грбом.

- Нико не размишља о њиховим пензијама (смех), без обзира што су поједини најавили. Све мисли су усмерене на што бољи резултат.

И које екипа ће „водити главну реч”, Перић нема дилему али и не издваја.

- Првих 11 на ФИВБ ранг листи и Египат – има и више него смисла одговор.

Додаје и зашто:

- Нема изразитог фаворита, и неће бити тих глатких победа 3:0. У првих десет тимова, свако сваког може да добије. Не желим да прогнозирам ништа – оградио се с разлогом Павле Перић, 207 центиметара високи ас Србије, који је дочекао своје, једно од најважнијих „путовања” у професионалној каријери.

За крај – Париз асоцијација.

- Моје прве олимпијске игре и Ајфелова кула!