Znamo ko smo mi

Pavle Perić. U ovom trenutku, možda i ubuduće verovatno najpoznatiji sportista u rodnom Prokuplju, olimpijac. Sa 25 godina san je pretočio u javu – igraće na Olimpijskim igrama u Parizu sa još 11 svojih saigrača, drugova. A debitant je. I ne krije koliko je srećan što je ekipa izborila odlazak na najveću sportsku smotru.

I Perićeva priča počinje upravo odatle. Raspoložen je. U slobodnom danu, otkriva za Sportski žurnal, sa koliko emocija čeka taj odlazak u Grad svetlosti, šta očekuje, kakvi su rivali, ali pre svega – šta i koliko znači dres Srbije.

- S obzirom da se prošle godine kroz kvalifikacioni turnir nismo plasirali na Igre, ove je bio primarni cilj upravo viza za Pariz. I praktično poslednji dan poslednjeg turnira Lige nacija nam je to i doneo. Srećni smo, drži nas to i dalje, pogotovu sada kada se više i ne broje dani, već čeka samo utorak i let za Pariz. I gotovo svi ćemo biti prvi put, osim Podraščanina, Kovačevića i Atanasijevića. I jeste san svakog od nas, i evo nas, pretočili smo ga u javu – ne staje primač servisa Orlova, priča u dahu, nasmejan.

- Čekamo, čekamo taj utorak i da pođemo i što pre se aklimatizujemo. Prvu utakmicu igramo protiv Francuske, 28. jula, najjačeg rivala u grupi. Ali dobro smo odradili ovaj deo priprema i u Vrnjačkoj Banji i u Beogradu. Ostaje žal zbog neodigranih prijateljskih utakmica u Poljskoj protiv Amerike i Japana da vidimo gde smo.

Ipak, snašli su se kao i uvek ovi sjajni momci i vrhunski sportisti na treningu:

- Odigrali smo dve utakmice u svojoj režiji (smeh). Bio je dobar intenzitet, dobra odbojka. Svi igrači su spremni i što je najvažnije, svi igrači su zdravi!

Pomenuli ste samo prvu utakmicu na turniru protiv Francuske, verovatno tako razmišljate i Vi i ostatak tima, struke, ne ide se daleko sa analizom.

- Celu sezonu idemo sa tim stavom, utakmicu po utakmicu i verujem da je tako najbolje. Isto je bilo i u Ligi nacija, pogotovu što smo bili svesni i sistema i bodovanja i koliko svaka znači. U istom maniru idemo i na Igre, prvo o domaćinu, najvažnije je kako ćemo da otvorimo takmičenje. Znamo ko su Francuzi, osvojili su ove godine Ligu nacija. U Tokiju bili prvaci!

Zastala je „12” plavih ali samo na trenutak, a onda bez trunke razmišljanja rekao:

- Znamo i ko smo mi! Ne idemo sa belom zastavom, idemo da maksimalno odradimo tu utakmicu, ali i svaku sledeću!

Na žalost i momaka i stručnog štaba, selektora Igora Kolakovića, ali pravila o broju igrača tako nalažu, na olimpijskom turniru neće biti najmlađeg Vukašina Ristića.

- Mislim da sam sada je ako ne najmlađi, jedan od. Vule je bio najmlađi u VNL-u. Zato moram da kažem da mi je prvenstveno čast da sam u ovoj ekipi, sa ovim divnim ljudima, igračima, trenerima i svima ostalim, od kojih sam mnogo naučio. Pravi su prijatelji.

Jedan ste od naslednika generacije igrača kojima će ove Igre možda biti i poslednje veliko takmičenje u dresu sa nacionalnim grbom.

- Niko ne razmišlja o njihovim penzijama (smeh), bez obzira što su pojedini najavili. Sve misli su usmerene na što bolji rezultat.

I koje ekipa će „voditi glavnu reč”, Perić nema dilemu ali i ne izdvaja.

- Prvih 11 na FIVB rang listi i Egipat – ima i više nego smisla odgovor.

Dodaje i zašto:

- Nema izrazitog favorita, i neće biti tih glatkih pobeda 3:0. U prvih deset timova, svako svakog može da dobije. Ne želim da prognoziram ništa – ogradio se s razlogom Pavle Perić, 207 centimetara visoki as Srbije, koji je dočekao svoje, jedno od najvažnijih „putovanja” u profesionalnoj karijeri.

Za kraj – Pariz asocijacija.

- Moje prve olimpijske igre i Ajfelova kula!