Народна изрека ,,једна ласта не чини пролеће“ у случају Новог Пазара не важи. Утисак свих утисака после победе над Спартаком је да Адем Љајић може све и да, осим да има много лош дан, не постоји начин на који му се може парирати.
Није спорно да има играча који су у стању да очарају гледаоце потезима даље и далеко од гола, као што је прошле сезоне на неким утакмицама био случај са Сејдубом Сумом у дресу Новог Пазара, али само ретки то чине једнако сјајно и уникатно на том и на простору у близини противничког гола или на педаљ од њега. Адем Љајић вас једноставно тера, без обзира на навијачку опредељеност, да безброј пута превалите преко усана: Вау! Шта уради жив човек!
Кад обичан навијач усхићено ко зна колико пута током утакмице као што је била ова са Спартаком на сав глас изусти да Адем ову лигу игра ,,пешке“, то никако не значи да на тај начин омаловажава домаћи елитни ранг, већ свима ставља до знања да такав велемајстор у Супер лиги Србије тренутно не постоји.
И кад је на 60 посто од својих могућности он толико одскаче да то не може да се не види голим оком. Адем Љајић види неколико секунди раније креацију коју је осмислио и још не уме, па све и да хоће, да компликује. Могло би се унедоглед набрајати шта све он може што други нису у стању ни да замисле, а камоли да изведу.
Решења која проналази понекад помуте здрав разум. Код првог гола Новог Пазара кад је изгледало да се упетљао као пиле у кучине у делићу секунде отпетљао је ситуацију тако што је Адешини Разаку оставио мирну лопту за савршен шут. Формула за гол који је дао из слободног ударца може се пронаћи само у непостојећој књизи ,,Мале тајне великих мајстора“, док је други његов погодак продукт надпросечне фудбалске интелигенције.
Начин на који је послао лопту тако тачно у контра угао из благе косине својствен је само онима којима је Бог дао дар, а они га користи на сопствену и радост сваког истинског заљубљеника у фудбал.
Било би неправедно не истаћи поред Љајића и допринос Адешине Разака у првој победи Новог Пазара у овој сезони. Било га је на сваком делу терена и свуда је био од огромне користи. Упадљив је његов квалитет који се односи на долазак из другог плана, који је прошле сезоне тако успешно патентирао. Голови које на тај начин постиже избрусио је до непогрешивости, а тек му је друга сениорска сезона, и тек му је 19 година.
ЂУРАНОВИЋ И БЈЕЛИЧИЋ НОВА ПОЈАЧАЊА ПАЗАРАЦА
Конкуренцију у шпицу напада Нови Пазар је појачао играчем који је дуго фигурирао као једна од жељених опција. Урош Ђурановић (30) долази као и Огњен Бјеличић из редова шампиона Малте Хамруна.
Са собом доноси богато интернационално и суперлигашко искуство, од пре две године и репрезентативно из црногорске репрезентације.
Убојити Будванин био је играч Дукле, Кечкемета, Короне, Јашија, Могрена, Дечића, Искре, Колубаре и нишког Радничког. За три сезоне у домаћој елити постигао је 19 голова, од тога два против Новог Пазара. Посебно се памти његов погодак на Градском стадиону у сезони 2022/23 којим је Колубара однела сва три бода.
Никола Трајковић није имао играчку ширину приликом избора једанаесторице за старт трке у шампионату. Оно чиме је располагао спојио је јако добро. Последњих 11 минута јесу покварили утисак, мада, то можда и није толико лоше кад се загледа у будућност јер ко ако је навијач Новог Пазара не би с разлогом полетео у случају да је остало 3:0.
Трајковић је по завршетку припрема на Златибору истицао задовољством игром дефанзивне линије и помало стрепео како ће његов тим доћи до смисла фудбалске игре – гола. Испоставило се да је тим чешће и више од очекиваног долазио до противничке мреже, зато је остао мали знак питања код одбрамбеног дела екипе и њихових реакција у последњих 11 минута. Да ли је дошло до опуштања комплетног састава или постоје видне пукотине у дефанзивном реду одговор ће дати тек утакмице које следе.
Очигледно је да Никола Трајковић много верује Семиру Алићу, што му је генерацијски исписник Адешине Разака вратио на најлепши могући начин. Све време био је у ритму остављајући необорив утисак да би без поговора за њега било места у тиму и да није један од двојице бонус играча. Пре годину дана капитен омладинског тима Новог Пазара, последњих шест месеци важна карика ужичке Слободе у којој је наступао као позајмљен играч, одиграо је јако зрело ако се у обзир узме његове младе године. За кратко време у Слободи је накупио тону рутине да то не може да остане непримећено. Није се уплашио што је први пут у званичној утакмици поред себе имао Љајића.
- Остварио ми се дечачки сан да будем у тиму са тако великим играчем као што је Адем. Какав је то мајстор! Само га слушај и не можеш да погрешиш. Све време бодри и даје савете после којих те толико охрабри да ти остаје да само летиш тереном. Нисам сигуран да би победили да га немамо.
После искуства у другом рангу такмичења Алић нема дилему кад пореди две лиге.
Велика је разлика, али много ми је помогло то што сам пола године провео у Ужицу. Био је то паметан потез по повратку из тешке повреде.
Као и код осталих клупских другова ни код њега се ни у једном тренутку није увукао страх по питању крајњег исхода.
- Ни код 3:1, још мање код 3:2 нисам се уплашио да би могли да нам украду већ освојене бодове. Заиста, ни на крај памети ми није пало да би могли да нас стигну. Не би било ни праведно после свега што је виђено да искористе наш пад концентрације и можда мали умор.
Игра коју је Нови Пазар приказао, посебно у првом полувремену, за Алића је очекивана.
- Нисмо спремни за првенство, преспремни смо. Одморили смо се после квалитетних припрема онолико колико је требало, биће то из утакмице у утакмицу још боље – каже момак који је оставио срце на терену у победи над Суботичанима, Семир Алић.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
