Јелић демантује причу да ће постати тренер Перта

Трагом неутемељене информације да је Бранко Јелић преузео аустралијски Перт Глори позвали смо популарног Јелку и проверили да ли je вест тачна...

- Нема о томе шта да се прича и пише. Перт је већ нашао тренера када се код нас, у Србији,  појавила та вест. Причали смо више пута, овде сам фокусиран на јуниорски  фудбал, радим више година у клубу тотално другу причу. Радимо у Академији и плус смо у клубу технички директори, пуно је посла јер клуб има 1.500 чланова. Актуелна сезона је од четвртог до деветог месеца мада се трудимо да је продужимо на целу годину – прича нам Бранко Јелић.

Рекли сте да у периоду од априла до септембра радите пуном паром.

- Да, али чекам половину септембра да дођем у Србију. Потребан ми је одмор, а желим и да се видим са фамилијом, пријатељима…Можда останем пет седмица и да имам пун одмор. “А” лига иде од септембра па се закључује крајем маја. Главни тренери из те лиге се држе између себе, мењају се на челним позицијама, а ја нисам имао амбиције да постанем први тренер. Већ сам појаснио.

Да се окренемо ОИ у Паризу, како се у Аустралији гледа на велико такмичење?

 - Добри су у пливању, индивидуалним спортовима, кошарка им је одлична…Постоје телевизијски канали који ће да преносе сва спортска дешавања из Париза. Приличну пажњу посвећују олимпијади и биће испраћено, али питање је колико ћемо имати времена да гледамо. Шта нахватам, нахватао сам. 

Колико је, у данашње време, важно бити хуман и солидаран?

- То је индивидуална ствар, ствар која се носи из куће. Мене су од најмањег узраста васпитавали да будем емпатичан. То покушавам да усадим код своје деце. Дакле, пре свега да буду добри људи, али и да буду срећни са тиме што раде и имају. У данашњем глобалистичком свету пуном друштвених мрежа људи добијају тотално погрешну перцепцију о животу и свету. Пуно је фејк вести, људи себи постављају превисоке циљеве, а заборављају на есенцијалне ствари. Да би био срећен изнутра мораш бити у хармонији са најмилијима, окружењем…Нисам поборник да радим ствари да би биле виђене, то је тривијално. Мораш бити срећан са најмилијима, блиским окружењем”.

Да ли нас темпо живота приморава да гледамо само на себе, своје интересе и колико нас удаљава од људи?

- Много, много, баш прилично. Некада смо били срећни са паром ципела, једном јакном, једним одласком на одмор, а сада је све пута пет, пута десет. И опет си полузадовољан. Све потребе повећавамо и потом немамо времена да уживамо. Некада смо имали четири фотографије са одмора и уживали смо у њима, а сада имамо седамдесет и не стижемо да их прегледамо. Амбалажа је постала  битнија од самог производа. Ми смо последњи мохиканци јер све после 2.000. године је нека друга димензија.

Српска спортска колонија биће богатија за Марка Мариновића Малину?

- Солидна је та лига. Аделајд клуб. Генерално, уколико му нешто треба ту сам – закључио јуе Бранко Јелић.