Jelić demantuje priču da će postati trener Perta

Tragom neutemeljene informacije da je Branko Jelić preuzeo australijski Pert Glori pozvali smo popularnog Jelku i proverili da li je vest tačna...

- Nema o tome šta da se priča i piše. Pert je već našao trenera kada se kod nas, u Srbiji,  pojavila ta vest. Pričali smo više puta, ovde sam fokusiran na juniorski  fudbal, radim više godina u klubu totalno drugu priču. Radimo u Akademiji i plus smo u klubu tehnički direktori, puno je posla jer klub ima 1.500 članova. Aktuelna sezona je od četvrtog do devetog meseca mada se trudimo da je produžimo na celu godinu – priča nam Branko Jelić.

Rekli ste da u periodu od aprila do septembra radite punom parom.

- Da, ali čekam polovinu septembra da dođem u Srbiju. Potreban mi je odmor, a želim i da se vidim sa familijom, prijateljima…Možda ostanem pet sedmica i da imam pun odmor. “A” liga ide od septembra pa se zaključuje krajem maja. Glavni treneri iz te lige se drže između sebe, menjaju se na čelnim pozicijama, a ja nisam imao ambicije da postanem prvi trener. Već sam pojasnio.

Da se okrenemo OI u Parizu, kako se u Australiji gleda na veliko takmičenje?

 - Dobri su u plivanju, individualnim sportovima, košarka im je odlična…Postoje televizijski kanali koji će da prenose sva sportska dešavanja iz Pariza. Priličnu pažnju posvećuju olimpijadi i biće ispraćeno, ali pitanje je koliko ćemo imati vremena da gledamo. Šta nahvatam, nahvatao sam. 

Koliko je, u današnje vreme, važno biti human i solidaran?

- To je individualna stvar, stvar koja se nosi iz kuće. Mene su od najmanjeg uzrasta vaspitavali da budem empatičan. To pokušavam da usadim kod svoje dece. Dakle, pre svega da budu dobri ljudi, ali i da budu srećni sa time što rade i imaju. U današnjem globalističkom svetu punom društvenih mreža ljudi dobijaju totalno pogrešnu percepciju o životu i svetu. Puno je fejk vesti, ljudi sebi postavljaju previsoke ciljeve, a zaboravljaju na esencijalne stvari. Da bi bio srećen iznutra moraš biti u harmoniji sa najmilijima, okruženjem…Nisam pobornik da radim stvari da bi bile viđene, to je trivijalno. Moraš biti srećan sa najmilijima, bliskim okruženjem”.

Da li nas tempo života primorava da gledamo samo na sebe, svoje interese i koliko nas udaljava od ljudi?

- Mnogo, mnogo, baš prilično. Nekada smo bili srećni sa parom cipela, jednom jaknom, jednim odlaskom na odmor, a sada je sve puta pet, puta deset. I opet si poluzadovoljan. Sve potrebe povećavamo i potom nemamo vremena da uživamo. Nekada smo imali četiri fotografije sa odmora i uživali smo u njima, a sada imamo sedamdeset i ne stižemo da ih pregledamo. Ambalaža je postala  bitnija od samog proizvoda. Mi smo poslednji mohikanci jer sve posle 2.000. godine je neka druga dimenzija.

Srpska sportska kolonija biće bogatija za Marka Marinovića Malinu?

- Solidna je ta liga. Adelajd klub. Generalno, ukoliko mu nešto treba tu sam – zaključio jue Branko Jelić.