„Памтићу целог живота два гола Оливеру Кану”

Играчка каријера нашег данашњег госта углавном је позната. Бранко Јелић је каријеру градио на стадиону крај Мораве. Потом је са пуно успеха играо за Црвену звезду, Војводину, немачки Котбус кад се прославио широм Европе са два поготка која је дао славном минхенском Бајерну. У Кини је као први стрелац лиге добио златну копачку. Пут га је довео до Аустралије где је у Перт Глорију окончао каријеру.

Супруга Тамара и синови Матија и Ђорђе су имали аустралијско држављанство па је породица Јелић донела одлуку да остане и живе у Перту. Бранко је аплицирао, добио држављанство и како каже у далеку и лепу земљу је “јако тешко ући, а теже изаћи”. Међутим, код Јелића је све ишло неким  природним током. 

У Перту је радио као тренер свих млађих селекција, са нападачима сениорског погона, а након тога је отворио фудбалску академију са Адијем Јурићем. Мотив за отварање школе фудбала, како Бранко каже, је да се “кућа гради од темеља”. Да многи талентовани играчи се изгубе јер немају праву шансу, што је условило да Аустралија, као некад, нема тридесет играча у лигама које убрајамо у Топ 5.

1.Да ли сте својевремено поред фудбала имали додира са још неким спортским активностима и којим?

“Поред фудбала тренирао сам атлетику, рукомет и кошарку. Дужи временски период упоредо сам се бавио кошарком и фудбалом. Кошарку сам баш волео да играм, али онда је пала коначна одлука на коју је утицао и мој ујак. Потпуно сам се посветио фудбалу”.

2.Ко Вам је био узор, идол, у тинејџерским данима?

“Нисам желео неког да копирам јер сам се трудио да будем свој. Ипак, волео сам поједине играче попут Марка ван Бастена и Дарка Панчева”.

3. Који клуб носите у навијачком срцу?

“Навијам за чачански Борац и Црвену звезду. Такође, у одређеним фазама живота волео сам разне клубове због стила и начина игре. То се и сад мења у зависности од квалитета и лепоте приказане игре”.

4.Спортски догађај који је остао у сећању и који ћете памтити целог живота?

“Верујем да је моју играчку каријеру обележила утакмица Бундеслиге, Котбус – Бајерн. Те 2008. године савладали смо славне Баварце са 2:0, а ја сам био стрелац оба гола. Дакле, два пута сам матирао славног Оливера Кана. Тих дана био сам у жижи интересовања немачке, српске јавности, а и шире”.

5.Животни и спортски мото?

“Животних девиза имам више…’Живи  и пусти друге да живе’, потом она Нолетова ‘Не очекуј ништа и добићеш све’, ‘Докажи на терену да си бољи’, ‘У животу је добро имати алтернативу”.