„Pamtiću celog života dva gola Oliveru Kanu”

Igračka karijera našeg današnjeg gosta uglavnom je poznata. Branko Jelić je karijeru gradio na stadionu kraj Morave. Potom je sa puno uspeha igrao za Crvenu zvezdu, Vojvodinu, nemački Kotbus kad se proslavio širom Evrope sa dva pogotka koja je dao slavnom minhenskom Bajernu. U Kini je kao prvi strelac lige dobio zlatnu kopačku. Put ga je doveo do Australije gde je u Pert Gloriju okončao karijeru.

Supruga Tamara i sinovi Matija i Đorđe su imali australijsko državljanstvo pa je porodica Jelić donela odluku da ostane i žive u Pertu. Branko je aplicirao, dobio državljanstvo i kako kaže u daleku i lepu zemlju je “jako teško ući, a teže izaći”. Međutim, kod Jelića je sve išlo nekim  prirodnim tokom. 

U Pertu je radio kao trener svih mlađih selekcija, sa napadačima seniorskog pogona, a nakon toga je otvorio fudbalsku akademiju sa Adijem Jurićem. Motiv za otvaranje škole fudbala, kako Branko kaže, je da se “kuća gradi od temelja”. Da mnogi talentovani igrači se izgube jer nemaju pravu šansu, što je uslovilo da Australija, kao nekad, nema trideset igrača u ligama koje ubrajamo u Top 5.

1.Da li ste svojevremeno pored fudbala imali dodira sa još nekim sportskim aktivnostima i kojim?

“Pored fudbala trenirao sam atletiku, rukomet i košarku. Duži vremenski period uporedo sam se bavio košarkom i fudbalom. Košarku sam baš voleo da igram, ali onda je pala konačna odluka na koju je uticao i moj ujak. Potpuno sam se posvetio fudbalu”.

2.Ko Vam je bio uzor, idol, u tinejdžerskim danima?

“Nisam želeo nekog da kopiram jer sam se trudio da budem svoj. Ipak, voleo sam pojedine igrače poput Marka van Bastena i Darka Pančeva”.

3. Koji klub nosite u navijačkom srcu?

“Navijam za čačanski Borac i Crvenu zvezdu. Takođe, u određenim fazama života voleo sam razne klubove zbog stila i načina igre. To se i sad menja u zavisnosti od kvaliteta i lepote prikazane igre”.

4.Sportski događaj koji je ostao u sećanju i koji ćete pamtiti celog života?

“Verujem da je moju igračku karijeru obeležila utakmica Bundeslige, Kotbus – Bajern. Te 2008. godine savladali smo slavne Bavarce sa 2:0, a ja sam bio strelac oba gola. Dakle, dva puta sam matirao slavnog Olivera Kana. Tih dana bio sam u žiži interesovanja nemačke, srpske javnosti, a i šire”.

5.Životni i sportski moto?

“Životnih deviza imam više…’Živi  i pusti druge da žive’, potom ona Noletova ‘Ne očekuj ništa i dobićeš sve’, ‘Dokaži na terenu da si bolji’, ‘U životu je dobro imati alternativu”.