Прошле су четири године од како је Мирослав Вулићевић завршио играчку каријеру. Бивши десни бек био је дуго заменик капитена, неизоставан део тима и један од чланова последње шампионске генерације Партизана.
После завршетка запажене играчке каријере, решио је да се опроба у тренерским водама. Пекао је занат као помоћник у омладинском погону код Ненада Брновића и Ненада Стојаковића, а сада је изабран за тренера кадетске селекције црно-белих.
- Већ дуго сам у систему школе Партизана, полако упознавам играче, као и они мене. Бивши тренери су ми говорили да не би било лоше да кренем да се бавим овим послом, после играчке каријере, требало је времена да се смирим, да одморим од сталних путовања, да будем са породицом. У почетку сам размишљао у стилу „хајде да видим како то изгледа“ и прикључен сам стручном штабу Ненада Брновића, а дошао је моменат да се осамосталим – каже Вулићевић.
Улога помоћника помогла му је да лакше схвати посао главног тренера.
- Имао сам прилике да учим од Брновића и Стојаковића и требало ми је мало времена да се навикнем. Фудбалери рамишљају само о себи, док тренери воде рачуна о 20 играча, треба све да се уклопи, да се саслуша, разговара. Постепено сам улазио у то и да сам одмах после каријере добио посао главног тренера, било би тешко.
За све тренере велики је изазов радити са кадетима јер још нису формиране личности, још иду у средњу школу.
- Сви имају бубице, појединци су зрели за своје године, неки још детињасти, треба објашњавати разне ствари, дозирати тренинге... Дечаци су још у фази развоја – менталног и физичког. Неко нагло израсте, па се због тога појави проблем са леђима, све то треба пратити, морају да се поставе одређене границе, да се разуме њихова младост. Од свих ћу да тражим да увек буду свесни у којем клубу играју и да их људи са стране говоре „ево га овај из Партизана!“
Вулићевић сматра да је овај ниво фудбала идеалан за почетника у тренерском послу.
- Свакако је бољи пут и то су ми говорили многи људи. Ради се са младим играчима, могу да науче од тренера, али и они од њих. Другачије је кад се крене од нижих сениорских лига, тамо су остварeни људи. Неки мисле да је требало да имају велике каријере, али им то неко није дао, имају или су имали снове и онда би се појављују проблеми. Некима фудбал и није примаран, па се и не труде, колико год тренери покушавали да допру до њих.
Партизан је прошло првенство завршио иза вечитог ривала.
- Ово је омладинска школа и због тога је важно да едукујемо играче за све системе игре. Партизан мора да игра нападачки, иако у овим категоријама резултат није основни циљ, важно је да играче навикавамо на то да их очекује притисак. Једноставно, у таквом смо клубу – рекао је Вулићевић.
КАКО ТИ СА МНОМ, ТАКО И ЈА СА ТОБОМ
Вулићевић каже да треба пронаћи баланс у односу према играчима.
- Не може све на строгоћу, али не може с друге стране ни да се пусте играче да раде шта хоће. Другачије реагују на критику, треба осетити како прићи играчима. Сматрам да су довољно зрели да сами себи поставе границе, да то не морам ја да радим. Какав ћу бити, највише зависи од њих. Око дисциплине нема компромиса, морају да буду свесни где играју – истакао је Вулићевић.
НЕМАМ УЗОРЕ
Вулићевић је најавио да ће стил игре бити на основу карактеристика фудбалера.
- Немам узора, али свиђају ми се стилови Гвардиоле и Клопа. Волим и како ради Марко Николић, често смо у контакту. Сваки савет је добар и увек ћу да саслушам старије и искусније колеге. Нисам сујетан, отворен сам за сваку причу – јасан је Вулићевић.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
