Још пре почетка Олимпијских игара у Паризу, новинске ступце пунили су наслови о крају репрезентативне каријере неколицине момака, целе једне генерације у плавом дресу. Међу њима и једног од иконе ове селекције Александра Бате Атанасијевића – „Батин последњи плес”, „Крај каријере светски признатог аса” и тако редом...
И не крије коректор Србије ту чињеницу, свестан је да је време да се повуку.
Али, прво да се у великом стилу заврши „мисија Париз”, у четвртфиналу за које се борим, зашто не и даље. Као права златна круна и Батина и целе плејаде момама '91. и старијих. И у том тону је почео Атанасијевић, директно из Града светлости а после састанка и пораза од Словеније у 2. колу турнира.
Шта је било на састанку, уобичајена прича, анализа или.
- Генерално, увек то практикујемо, поготову када изгубимо. Ништа драматично, само конструктивна прича у којој се праве планови за могући бољитак, и напредак после оваквог дебакла против Словенаца – почиње разговор Александар Атанасијевић за Спортски журнал.
Пренео је део, суштину, шта је селектор Колаковић апострофирао, за дане када ће се спремати за утакмицу са Канадом, „бити или не бити” за одлазак у четвртфинале.
- Лепо је рекао Игор на састанку, играли смо као да нешто бранимо а не да нападамо. На жалост, нисмо више у ситуацији на искуство, на инспирацију једног или двојице играча да решимо. Оматорили смо, није више то то. Морамо да се дижемо, да пружимо најбољу могућу партију против Канаде која игра фантастичну одбојку дуги низ година. Сада, да ли ћемо успети у томе, у тој „бити или не бити утакмици”...
Истиче да речи „притисак, морање” у јату Орлова не постоје. Ипак, после две деценије играња за национални тим, Бата би желео само једно:
- Стварно не осећам, верујем ни остали момци, притисак, то да се нешто мора. Чињеница је да нисмо забележили сигурно четири или пет година ништа од резултата, нисмо фаворити ни у једном мечу, што је олакшавајућа околност. Али, ми имамо наду, жељу и мотив. Колико ће звучати банално, али било би лепо да успешно завршимо репрезентативну причу. Јер када нешто радиш дуги низ година, преко 20, сигурно би желео да буде у најбољем светлу, јер ниси знао да ће тако брзо доћи крај!
Кажете крај, исти се свира после Париза.
- Сигурно, и то је разлог више зашто желим да дам толико од себе и зашто ми теже можда пада ово време, та сада три дана до утакмице са Канадом. Делује далеко, али није, утакмицу против Канаде када бисмо добили... Поновићу, да буде и дуже и што лепше да упамтимо све са ове планетарне смотре.
Место се уступа млађима.
- Сјајни су момци и такви професионалци да је то невероватно. Ми старији, под знацима навода, јер се не осети тај јаз у годинама, стварно функционишемо као тим беспрекорно. Ми смо ето , стасавали уз једну посебну генерацију играча, имали смо ту привилегију. Имају и ови момци, већ су и „пробили лед”, добили смо два изузетна примача, један је потписао и играће у СКРА Белхатову. Свако поштовање. И све су бољи и бољи, а резултати, верујем да ће бити још успешнији. А од нас који одлазимо, имаће највећу подршку!
Искрен је Александар „до коске” миран јер већ је своје место уступио Дражену Лубурићу, без сујете, напротив, говори само у суперлативу, чак не ни као наследнику, јер „Лубе” већ увелико хара сценом.
- Позиција коректора је у сигурним рукама. Дражен остаје у репрезентацији, ту је већ неколико година и нема места за бригу. Смена генерација је потпуно природна. Ми старији морамо да схватимо и пустимо и млађе да остваре снове као што смо имали и ми у данима, годинама када су се исписивале златне странице одбојкашке историје.
Није патетичан светски популарна звезда селекције Србије, добро знана „14”, нити жели у том тону да стави тачку на један од бројних разговора који је дао нашем листу. И биће их још, јер Батина клупска сцена још увек је отворена, али и она најлепша у животу, супруга и тате једног Теа.
А док не се не упусти у те, најлепше обавезе, Атанасијевић и „плава чета” чекају ту суботу, 3. август и меч са Канадом од 21 сат, последњи у А групи и победу која их води у најбољих осам... И даље на ОИ у Паризу, ако се коцкице поклопе.
ДЕВОЈКЕ ЗАСЛУЖУЈУ СВУ ПАЖЊУ, ЈЕСУ СВЕТСКЕ ЗВЕЗДЕ
Прати Атанасијевић све спортове, али поново се уверио у једно и са великим поштовањем је причао – о женској одбојкашкој селекцији Србије и успесима.
- Волео бих да оне добију максималну пажњу. Свака земља има свој спорт, у Пољској је то одбојка, у Турској женска одбојка. У нашој, није одбојка, али кажем, девојке заслужују и пажњу и фокус и само најбоље, медијску пажњу. Оне јесу звезде светског калибра, а то ће они што их „не виде” схватити тек када престане или нестане тај континуитет медаља који чувају од 2015. године ако не и дуже!
СА 33 – ЛУСКУЗ ЈЕ РЕЋИ ЗБОГОМ И КЛУБОВИМА, АЛИ БИРАЋУ
Тренутно је избор клуба на чекању. Објаснио је овај Београђанин и зашто а после успешне сезоне у Кини, где је био по први пут:
- Било је понуда и има их још, али нисам прихватио, сачекаћу адекватну, она која мени лежи, одговара. Нисам препотентан, никако, само желим да уживам у одбојци, дам себе, али и одаберем екипу где ће бити тог притиска да се направи успех. Он нас чини живим у најпозитивнијем могућем смислу. Хоћу и желим и да направим уступак супрузи и сину, да будем близу њих, не мора да буде Турска, али свесна је и Еци (оп. аут. супруга Елица Атанасијевић) не запостављајући ни своје ни њене амбиције. И разуме, јер и она је дисциплинована невероватно, указала јој се прилика да игра у шампиону Фенербахчеу и жели максимално да је искористи.
ТЕО ПРАТИ ТАТИНЕ УТАКМИЦЕ, А ТАТА СКИДА КАПУ СВИМ ЖЕНАМА
Насмејао се тата Бата упитан како иде са наследником, Тео већ прати татине утакмице иако има само осам месеци:
- (Смех). То боље да питате супругу, која је више са сином. Ви жене сте стварно невероватне, од неспавања до свега осталог. И све стижете. Ми нисмо такви, свестан сам тога. И зато сам и пожелео да се опростим од селекције, прекинем ту каријеру, да уживам док гледам Теа, више проводим времена са њим. Јер, ево га, већ стоји, иако по правилу ствари треба прво да пузи. Мој син је одмах стао (смех).
ЗЛАТО МИКЕЦА И ЗОРАНЕ , ИНЈЕКЦИЈА ЗА ЦЕО ОИ ТИМ
О успеху стрелаца и првој и златној медаљи за Србију:
- Невероватан успех! Нису са нама у Селу, у другом су граду, нисмо имали прилику лично да им честитамо. Пар који је толико пута обрадовао нацију. Знам како је конкретно било Зорани која је толико чекала на ово одличје, чини ми се 23 године, читао сам чланке. Истински сам се обрадовао, јер када сте овде, врло брзо сви постанете породица. Дали су праву инјекцију, импулс свима нама, славимо као да су наше. Олакшали су нам јер знамо да Игре за Србију иду у правом смеру.
СЛАВИЋУ МЕДАЉУ ДАМА, НАЦИЈА ЧЕКА НОВАКА, КОШАРКАШЕ, БАСКЕТАШЕ
Оградио се од жеља и прогноза ко из српског тима може до одличја.
- Незахвално и нема смисла да ја причам, мислим да нисам ни компетентан. Истински бих волео да одбојкашице освоје, знам кроз шта пролазе, како и колики притисак трпе. Свака им част, славићемо ту медаљу. Нација сигурно да очекује од Новака, кошаркаша, баскеташа. Покушаћемо и ми да направимо нешто.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
