Još pre početka Olimpijskih igara u Parizu, novinske stupce punili su naslovi o kraju reprezentativne karijere nekolicine momaka, cele jedne generacije u plavom dresu. Među njima i jednog od ikone ove selekcije Aleksandra Bate Atanasijevića – „Batin poslednji ples”, „Kraj karijere svetski priznatog asa” i tako redom...
I ne krije korektor Srbije tu činjenicu, svestan je da je vreme da se povuku.
Ali, prvo da se u velikom stilu završi „misija Pariz”, u četvrtfinalu za koje se borim, zašto ne i dalje. Kao prava zlatna kruna i Batina i cele plejade momama '91. i starijih. I u tom tonu je počeo Atanasijević, direktno iz Grada svetlosti a posle sastanka i poraza od Slovenije u 2. kolu turnira.
Šta je bilo na sastanku, uobičajena priča, analiza ili.
- Generalno, uvek to praktikujemo, pogotovu kada izgubimo. Ništa dramatično, samo konstruktivna priča u kojoj se prave planovi za mogući boljitak, i napredak posle ovakvog debakla protiv Slovenaca – počinje razgovor Aleksandar Atanasijević za Sportski žurnal.
Preneo je deo, suštinu, šta je selektor Kolaković apostrofirao, za dane kada će se spremati za utakmicu sa Kanadom, „biti ili ne biti” za odlazak u četvrtfinale.
- Lepo je rekao Igor na sastanku, igrali smo kao da nešto branimo a ne da napadamo. Na žalost, nismo više u situaciji na iskustvo, na inspiraciju jednog ili dvojice igrača da rešimo. Omatorili smo, nije više to to. Moramo da se dižemo, da pružimo najbolju moguću partiju protiv Kanade koja igra fantastičnu odbojku dugi niz godina. Sada, da li ćemo uspeti u tome, u toj „biti ili ne biti utakmici”...
Ističe da reči „pritisak, moranje” u jatu Orlova ne postoje. Ipak, posle dve decenije igranja za nacionalni tim, Bata bi želeo samo jedno:
- Stvarno ne osećam, verujem ni ostali momci, pritisak, to da se nešto mora. Činjenica je da nismo zabeležili sigurno četiri ili pet godina ništa od rezultata, nismo favoriti ni u jednom meču, što je olakšavajuća okolnost. Ali, mi imamo nadu, želju i motiv. Koliko će zvučati banalno, ali bilo bi lepo da uspešno završimo reprezentativnu priču. Jer kada nešto radiš dugi niz godina, preko 20, sigurno bi želeo da bude u najboljem svetlu, jer nisi znao da će tako brzo doći kraj!
Kažete kraj, isti se svira posle Pariza.
- Sigurno, i to je razlog više zašto želim da dam toliko od sebe i zašto mi teže možda pada ovo vreme, ta sada tri dana do utakmice sa Kanadom. Deluje daleko, ali nije, utakmicu protiv Kanade kada bismo dobili... Ponoviću, da bude i duže i što lepše da upamtimo sve sa ove planetarne smotre.
Mesto se ustupa mlađima.
- Sjajni su momci i takvi profesionalci da je to neverovatno. Mi stariji, pod znacima navoda, jer se ne oseti taj jaz u godinama, stvarno funkcionišemo kao tim besprekorno. Mi smo eto , stasavali uz jednu posebnu generaciju igrača, imali smo tu privilegiju. Imaju i ovi momci, već su i „probili led”, dobili smo dva izuzetna primača, jedan je potpisao i igraće u SKRA Belhatovu. Svako poštovanje. I sve su bolji i bolji, a rezultati, verujem da će biti još uspešniji. A od nas koji odlazimo, imaće najveću podršku!
Iskren je Aleksandar „do koske” miran jer već je svoje mesto ustupio Draženu Luburiću, bez sujete, naprotiv, govori samo u superlativu, čak ne ni kao nasledniku, jer „Lube” već uveliko hara scenom.
- Pozicija korektora je u sigurnim rukama. Dražen ostaje u reprezentaciji, tu je već nekoliko godina i nema mesta za brigu. Smena generacija je potpuno prirodna. Mi stariji moramo da shvatimo i pustimo i mlađe da ostvare snove kao što smo imali i mi u danima, godinama kada su se ispisivale zlatne stranice odbojkaške istorije.
Nije patetičan svetski popularna zvezda selekcije Srbije, dobro znana „14”, niti želi u tom tonu da stavi tačku na jedan od brojnih razgovora koji je dao našem listu. I biće ih još, jer Batina klupska scena još uvek je otvorena, ali i ona najlepša u životu, supruga i tate jednog Tea.
A dok ne se ne upusti u te, najlepše obaveze, Atanasijević i „plava četa” čekaju tu subotu, 3. avgust i meč sa Kanadom od 21 sat, poslednji u A grupi i pobedu koja ih vodi u najboljih osam... I dalje na OI u Parizu, ako se kockice poklope.
DEVOJKE ZASLUŽUJU SVU PAŽNjU, JESU SVETSKE ZVEZDE
Prati Atanasijević sve sportove, ali ponovo se uverio u jedno i sa velikim poštovanjem je pričao – o ženskoj odbojkaškoj selekciji Srbije i uspesima.
- Voleo bih da one dobiju maksimalnu pažnju. Svaka zemlja ima svoj sport, u Poljskoj je to odbojka, u Turskoj ženska odbojka. U našoj, nije odbojka, ali kažem, devojke zaslužuju i pažnju i fokus i samo najbolje, medijsku pažnju. One jesu zvezde svetskog kalibra, a to će oni što ih „ne vide” shvatiti tek kada prestane ili nestane taj kontinuitet medalja koji čuvaju od 2015. godine ako ne i duže!
SA 33 – LUSKUZ JE REĆI ZBOGOM I KLUBOVIMA, ALI BIRAĆU
Trenutno je izbor kluba na čekanju. Objasnio je ovaj Beograđanin i zašto a posle uspešne sezone u Kini, gde je bio po prvi put:
- Bilo je ponuda i ima ih još, ali nisam prihvatio, sačekaću adekvatnu, ona koja meni leži, odgovara. Nisam prepotentan, nikako, samo želim da uživam u odbojci, dam sebe, ali i odaberem ekipu gde će biti tog pritiska da se napravi uspeh. On nas čini živim u najpozitivnijem mogućem smislu. Hoću i želim i da napravim ustupak supruzi i sinu, da budem blizu njih, ne mora da bude Turska, ali svesna je i Eci (op. aut. supruga Elica Atanasijević) ne zapostavljajući ni svoje ni njene ambicije. I razume, jer i ona je disciplinovana neverovatno, ukazala joj se prilika da igra u šampionu Fenerbahčeu i želi maksimalno da je iskoristi.
TEO PRATI TATINE UTAKMICE, A TATA SKIDA KAPU SVIM ŽENAMA
Nasmejao se tata Bata upitan kako ide sa naslednikom, Teo već prati tatine utakmice iako ima samo osam meseci:
- (Smeh). To bolje da pitate suprugu, koja je više sa sinom. Vi žene ste stvarno neverovatne, od nespavanja do svega ostalog. I sve stižete. Mi nismo takvi, svestan sam toga. I zato sam i poželeo da se oprostim od selekcije, prekinem tu karijeru, da uživam dok gledam Tea, više provodim vremena sa njim. Jer, evo ga, već stoji, iako po pravilu stvari treba prvo da puzi. Moj sin je odmah stao (smeh).
ZLATO MIKECA I ZORANE , INJEKCIJA ZA CEO OI TIM
O uspehu strelaca i prvoj i zlatnoj medalji za Srbiju:
- Neverovatan uspeh! Nisu sa nama u Selu, u drugom su gradu, nismo imali priliku lično da im čestitamo. Par koji je toliko puta obradovao naciju. Znam kako je konkretno bilo Zorani koja je toliko čekala na ovo odličje, čini mi se 23 godine, čitao sam članke. Istinski sam se obradovao, jer kada ste ovde, vrlo brzo svi postanete porodica. Dali su pravu injekciju, impuls svima nama, slavimo kao da su naše. Olakšali su nam jer znamo da Igre za Srbiju idu u pravom smeru.
SLAVIĆU MEDALjU DAMA, NACIJA ČEKA NOVAKA, KOŠARKAŠE, BASKETAŠE
Ogradio se od želja i prognoza ko iz srpskog tima može do odličja.
- Nezahvalno i nema smisla da ja pričam, mislim da nisam ni kompetentan. Istinski bih voleo da odbojkašice osvoje, znam kroz šta prolaze, kako i koliki pritisak trpe. Svaka im čast, slavićemo tu medalju. Nacija sigurno da očekuje od Novaka, košarkaša, basketaša. Pokušaćemo i mi da napravimo nešto.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
