Енди је био и остао – Енди

Расел Фулер новинар ББЦ који прати тенис посветио је текст питању ко је Енди Марej заиста? Британски новинар који га је пратио деценију на турнирима покушао је да одговори на то питање.

- То је питање које ми често постављају. Усмерен, страствен, емотиван, отпоран и са речником пуним псовки… су сви придеви које би редовни посматрачи Марeја могли да употребе. Неваљао, смешан, лојалан, учтив и неодлучан су речи које бих ја додао, имајући срећу да развијем професионални однос са њим током протеклих 11 година.

Фулер је подсетио на анегдоту са тенисером.

- Док сам се враћао кући са Вимблдона једног јесењег поподнева, порука је блицнула на екрану у мом ауту. Била је од Маријевог дугогодишњег агента Мета Џентрија, који ме обавестио да га је Енди управо контактирао да каже да сам му пресекао пут на излазној рампи на путу А3. Још увек, добро, 95 посто, сам сигуран да нисам - и био сам свестан његовог смисла за хумор - али ми је пулс ипак мало убрзао када сам скренуо са пута А3 и следећих 20 минута пратио ме скупи аутомобил. Никада нисам јасно видео лице возача јер је био много ниже од мене, али путовање кући је постало опуштеније када је поменути аутомобил скренуо лево. Прошао сам много лакше него британски победник Дејвис купа Дом Инглот, кога је Марej "дроповао" у великом стилу када је у једном интервјуу уживо сугерисао да је Инглот упознао нову жену док је био у Глазгову на националној дужности. Панични позив кући уверио је његову тадашњу партнерку да је Енди само био - Енди.

Као интервјуисани, Мареј је скоро увек био учтив, стрпљив и великодушан кад је у питању његово време - и врло вредан.

- Могу набројати на једној руци колико пута ме је одбио за интервју, а један од тих случајева је био после финала Аустралијског опена 2016. против Новака Ђоковића. Отишао је директно са Род Лејвер арене на аеродром да ухвати последњи лет те ноћи, јер је његова жена Ким била код куће, пред крај трудноће са њиховим првим дететом.

Мареј је одличан за медије, како новинари воле да кажу. Био је истрајан у критици оних који крше антидопинг правила и у подршци за једнаке плате и женске тренере - једном је описао ниво сексизма у спорту као "нереалан".

- Његови чврсти ставови су, међутим, веома дипломатски. А понекад, када је било времена и микрофони су били искључени, био је срећан да детаљније објасни своје мисли у поверењу. Било је разлика у мишљењу - и повремених неслагања - са британским тениским медијима. Након његовог касног повлачења и накнадног журног одласка са турнира у Бризбејну 2018, Мареј је био незадовољан нечим од онога што је написано у одсуству било каквог формалног објашњења. Следила је мало надреална неформална сесија за разјашњавање, на звучнику телефона, недељу дана касније - али тек након што нас је обавестио из болничког кревета у Мелбурну о операцији кука коју је тог дана имао.

Мареј заиста воли тенис и брине о напретку других британских играча.

- Он је тај који би гледао стримове челенџер мечева на свом лаптопу, и јасно се сећам како је седео на промаји у касним вечерњим сатима на Аустралијском опену 2016. да гледа Дена Еванса у квалификацијама.

На том истом турниру, у 1 сат ујутро, на дан финала сингла против Ђоковића, Мареј се појавио у боксу играча “Род Лејвер” арене да фотографише и снима брата Џејмија, који је управо освојио свој први Гренд слем у дублу.

Невероватно је помислити да је догурао овако далеко, с обзиром на то да је његов десни кук одустао пре седам година. Тада је још увек био светски број један.

После тога је дошло освајање опена у Антверпену 2019. са металним куком; играње мешовитог дубла са Сереном Вилијамс на Вимблдону; епски сингл меч против Танасија Кокинакиса који је трајао до 4:05 ујутро на Аустралијском опену. Све пошто је преживео оно што је назвао вероватним повлачењем у Мелбурну 2019.

- Кад сам почео да га пратим, Мареј је већ био олимпијски, УС и Вимблдонски шампион - а прича је била само напола испричана. Моја омиљена сећања су на човека који је освојио свих 11 мечева које је играо кад је Велика Британија освојила Дејвис куп први пут у 79 година. Играо је кључни сингл против Французa Жила Симона у четвртфиналу на Квинсу. Марej је пао на колена од исцрпљености пошто је изгубио размену од 35 удараца, а до краја је грцао у сузама пошто је помагао Великој Британији да се пласира у полуфинале први пут у 34 године. Озбиљно је разматрао да се повуче са уносног АТП финала како би се фокусирао на припрему за финале на шљаци, осигурао је Куп за Британију победом над Давидом Гофаном, захваљујући сада већ чувеном топ-спин лобу.

Био је у Београду следећег јула да подржи, а не да игра, за своју земљу у мечу са Србијом. То је било само недељу дана након што је освојио Вимблдон. Друго олимпијски злато је уследило у Рију месец дана касније и освојио је 24 меча у сезони што га је лансирало на прво место АТП листе први пут у каријери.

- Били су то сјајни дани који су превише брзо прешли у горке - али је барем успео да наступи последњи пут на Вимблдону ове године, иако у дублу а не у синглу, и да се појави на свом последњем турниру на Играма у Паризу заједно са Деном Евансом