Endi je bio i ostao – Endi

Rasel Fuler novinar BBC koji prati tenis posvetio je tekst pitanju ko je Endi Marej zaista? Britanski novinar koji ga je pratio deceniju na turnirima pokušao je da odgovori na to pitanje.

- To je pitanje koje mi često postavljaju. Usmeren, strastven, emotivan, otporan i sa rečnikom punim psovki… su svi pridevi koje bi redovni posmatrači Mareja mogli da upotrebe. Nevaljao, smešan, lojalan, učtiv i neodlučan su reči koje bih ja dodao, imajući sreću da razvijem profesionalni odnos sa njim tokom proteklih 11 godina.

Fuler je podsetio na anegdotu sa teniserom.

- Dok sam se vraćao kući sa Vimbldona jednog jesenjeg popodneva, poruka je blicnula na ekranu u mom autu. Bila je od Marijevog dugogodišnjeg agenta Meta Džentrija, koji me obavestio da ga je Endi upravo kontaktirao da kaže da sam mu presekao put na izlaznoj rampi na putu A3. Još uvek, dobro, 95 posto, sam siguran da nisam - i bio sam svestan njegovog smisla za humor - ali mi je puls ipak malo ubrzao kada sam skrenuo sa puta A3 i sledećih 20 minuta pratio me skupi automobil. Nikada nisam jasno video lice vozača jer je bio mnogo niže od mene, ali putovanje kući je postalo opuštenije kada je pomenuti automobil skrenuo levo. Prošao sam mnogo lakše nego britanski pobednik Dejvis kupa Dom Inglot, koga je Marej "dropovao" u velikom stilu kada je u jednom intervjuu uživo sugerisao da je Inglot upoznao novu ženu dok je bio u Glazgovu na nacionalnoj dužnosti. Panični poziv kući uverio je njegovu tadašnju partnerku da je Endi samo bio - Endi.

Kao intervjuisani, Marej je skoro uvek bio učtiv, strpljiv i velikodušan kad je u pitanju njegovo vreme - i vrlo vredan.

- Mogu nabrojati na jednoj ruci koliko puta me je odbio za intervju, a jedan od tih slučajeva je bio posle finala Australijskog opena 2016. protiv Novaka Đokovića. Otišao je direktno sa Rod Lejver arene na aerodrom da uhvati poslednji let te noći, jer je njegova žena Kim bila kod kuće, pred kraj trudnoće sa njihovim prvim detetom.

Marej je odličan za medije, kako novinari vole da kažu. Bio je istrajan u kritici onih koji krše antidoping pravila i u podršci za jednake plate i ženske trenere - jednom je opisao nivo seksizma u sportu kao "nerealan".

- Njegovi čvrsti stavovi su, međutim, veoma diplomatski. A ponekad, kada je bilo vremena i mikrofoni su bili isključeni, bio je srećan da detaljnije objasni svoje misli u poverenju. Bilo je razlika u mišljenju - i povremenih neslaganja - sa britanskim teniskim medijima. Nakon njegovog kasnog povlačenja i naknadnog žurnog odlaska sa turnira u Brizbejnu 2018, Marej je bio nezadovoljan nečim od onoga što je napisano u odsustvu bilo kakvog formalnog objašnjenja. Sledila je malo nadrealna neformalna sesija za razjašnjavanje, na zvučniku telefona, nedelju dana kasnije - ali tek nakon što nas je obavestio iz bolničkog kreveta u Melburnu o operaciji kuka koju je tog dana imao.

Marej zaista voli tenis i brine o napretku drugih britanskih igrača.

- On je taj koji bi gledao strimove čelendžer mečeva na svom laptopu, i jasno se sećam kako je sedeo na promaji u kasnim večernjim satima na Australijskom openu 2016. da gleda Dena Evansa u kvalifikacijama.

Na tom istom turniru, u 1 sat ujutro, na dan finala singla protiv Đokovića, Marej se pojavio u boksu igrača “Rod Lejver” arene da fotografiše i snima brata Džejmija, koji je upravo osvojio svoj prvi Grend slem u dublu.

Neverovatno je pomisliti da je dogurao ovako daleko, s obzirom na to da je njegov desni kuk odustao pre sedam godina. Tada je još uvek bio svetski broj jedan.

Posle toga je došlo osvajanje opena u Antverpenu 2019. sa metalnim kukom; igranje mešovitog dubla sa Serenom Vilijams na Vimbldonu; epski singl meč protiv Tanasija Kokinakisa koji je trajao do 4:05 ujutro na Australijskom openu. Sve pošto je preživeo ono što je nazvao verovatnim povlačenjem u Melburnu 2019.

- Kad sam počeo da ga pratim, Marej je već bio olimpijski, US i Vimbldonski šampion - a priča je bila samo napola ispričana. Moja omiljena sećanja su na čoveka koji je osvojio svih 11 mečeva koje je igrao kad je Velika Britanija osvojila Dejvis kup prvi put u 79 godina. Igrao je ključni singl protiv Francuza Žila Simona u četvrtfinalu na Kvinsu. Marej je pao na kolena od iscrpljenosti pošto je izgubio razmenu od 35 udaraca, a do kraja je grcao u suzama pošto je pomagao Velikoj Britaniji da se plasira u polufinale prvi put u 34 godine. Ozbiljno je razmatrao da se povuče sa unosnog ATP finala kako bi se fokusirao na pripremu za finale na šljaci, osigurao je Kup za Britaniju pobedom nad Davidom Gofanom, zahvaljujući sada već čuvenom top-spin lobu.

Bio je u Beogradu sledećeg jula da podrži, a ne da igra, za svoju zemlju u meču sa Srbijom. To je bilo samo nedelju dana nakon što je osvojio Vimbldon. Drugo olimpijski zlato je usledilo u Riju mesec dana kasnije i osvojio je 24 meča u sezoni što ga je lansiralo na prvo mesto ATP liste prvi put u karijeri.

- Bili su to sjajni dani koji su previše brzo prešli u gorke - ali je barem uspeo da nastupi poslednji put na Vimbldonu ove godine, iako u dublu a ne u singlu, i da se pojavi na svom poslednjem turniru na Igrama u Parizu zajedno sa Denom Evansom