Колаковић: Тужан и поносан

Шампиони јесу они људи, играчи, који када је најтеже изађу на терен и победе – толико пута цитирана или парафразирана изјава маестра глумишта покојног Небојше Глоговца коју је изговорио у култном филмском остварењу „Небеска удица”...

Шампиони су и они људи који победе себе кад је најтеже у тренуцима и када им тај исти излазак не терен, као одбојкашима Србије у дуелу са Канадом значи само за престиж, за частан крај, за одлазак са Олимпијских игара у Паризу. Многима из ове генерације плави дресови ће бити од сутра можда окачени у ормару и само као подсетник на деценије проведене у њему.

Е зато су ови играчи „велики”, е зато је селектор Игор Колаковић, сви у стручном штабу шампиони, јер и када је „горак укус у устима”, када је један Јапан одредио њихову судбину и грубо речено, послао их кући, су ту, да кажу, да поделе, да се опросте без патетике.

Са тим се или родиш или научиш, а имали су од кога, управо од Игора Колаковића, који је у јучерашњем дану, „шареном”, емотивном, у разговору за Спортски журнал онако, „отворио душу” о свему, испуштеној шанси, повратку са Игара, крају, даљим плановима...

Да ли сте очекивали овакав епилог, чекала се та утакмица са Канадом, постојала су надања за пролаз у најбољих осам, али десили су се и други резултати, десио се и тај сет Јапана, и сет количник који је „свирао крај” Србији на Играма?

- Искрено, нисам очекивао овакав епилог, поготову после првог меча у групи са Француском. Али спорт је још једном показао колико је непредвидив.

Како сте се осећали у вечери када сте сазнали судбину екипе, дан после када је требало да одиграте и ту последњу утакмицу у групи а која резултатски ништа није значила? 

- И празно и тужно. Осећај је исти као и ко свих. Али је утакмица са Канадом била важна јер се игра на Олимпијади, пред пуним трибинама, многима су ово опроштајне Игре, а можда и последња репрезентативна утакмица. И колико год да нам је тешко, имали смо обавезу да у тој утакмици дамо све од себе. Ми не играмо за себе, играмо за одбојкашку Србију, за народ који је увек уз репрезентацију.

Желели сте само једно?

- Да, да се боримо као што би ови млади момци, када дођу у моје године, волели да гледају како се боре њихова деца или нека друга деца, једног дана, у дресовима Србије које су они носили.

Тешко јесте, није пријатно, Вама, играчима, да ли сте можда и љути на себе због резултата у претходна два дуела, јер сте увек понављали колико је сваки сет, сваки бод важан, уз чињеницу да је на турниру 11 квалитетних и јаких ривала?

- Пре три године је било, дај да се квалификујете на Олимпијске игре па после шта год буде, добро је. Али не само народ, већ и ми себи постављамо увек веће циљеве. Кад  смо већ на највећој спортској смотри онда мора још више...Тако мора. Ове циљеве нисмо испунили и јесмо тужни. Али не желим да ико буде љут на себе, сви су се у протекле три године давали за репрезентацију. Све су радили што смо тражили од њих, посвећени су били, нарочито на овим завршним припремама. Било је много одрицања, угрожавали су здравље чак и каријере. Немају у том смислу разлога да буду љути на себе, нарочито играчи а ни ми остали. Лисинац данас, на жалост, плаћа цену пожртвовања играња за репрезентацију упркос свему. Молимо се да се ипак ускоро врати!

Када се враћате из Париза?

- Још увек не знамо. Надам се да ће се Олимпијски комитет Србије побринути да што пре кренемо назад јер већина играча има јако мало слободних дана који су добили од клубова а провели су цело лето у путовањима, припремама, утакмицама. Утисак је да је ово лето трајало као читава клупска сезона . Толико нам се одужило, где смо све били, колико смо радили. На крају, и колико смо утакмица играли?!

Први сте екипни спорт из српске делегације који је завршио учешће?

- Тај податак нисам знао. Жао ми је...

Ко ће се, вашим језиком, „тући” за то злато на одбојкашком турниру?

- Италија, Пољска Америка.

Порука играчима?

- Без патетике - хвала им на ове три године борбе и истрајности. Уживао сам у раду и животу са њима и поред много проблема које један овакав посао носи са собом.

И желим им сву срећу и осмехе у животу и каријери. Они то заслужују! – овако је зборио Игор Колаковић, стручњак који се 10. јануара 2022. године поново вратио у јато Орлова, у том моменту другом мандату јер је у истом провео од 2006. до 2014. године. И то са каквом енергијом и ентузијазмом које је пренео и на тим.