Kolaković: Tužan i ponosan

Šampioni jesu oni ljudi, igrači, koji kada je najteže izađu na teren i pobede – toliko puta citirana ili parafrazirana izjava maestra glumišta pokojnog Nebojše Glogovca koju je izgovorio u kultnom filmskom ostvarenju „Nebeska udica”...

Šampioni su i oni ljudi koji pobede sebe kad je najteže u trenucima i kada im taj isti izlazak ne teren, kao odbojkašima Srbije u duelu sa Kanadom znači samo za prestiž, za častan kraj, za odlazak sa Olimpijskih igara u Parizu. Mnogima iz ove generacije plavi dresovi će biti od sutra možda okačeni u ormaru i samo kao podsetnik na decenije provedene u njemu.

E zato su ovi igrači „veliki”, e zato je selektor Igor Kolaković, svi u stručnom štabu šampioni, jer i kada je „gorak ukus u ustima”, kada je jedan Japan odredio njihovu sudbinu i grubo rečeno, poslao ih kući, su tu, da kažu, da podele, da se oproste bez patetike.

Sa tim se ili rodiš ili naučiš, a imali su od koga, upravo od Igora Kolakovića, koji je u jučerašnjem danu, „šarenom”, emotivnom, u razgovoru za Sportski žurnal onako, „otvorio dušu” o svemu, ispuštenoj šansi, povratku sa Igara, kraju, daljim planovima...

Da li ste očekivali ovakav epilog, čekala se ta utakmica sa Kanadom, postojala su nadanja za prolaz u najboljih osam, ali desili su se i drugi rezultati, desio se i taj set Japana, i set količnik koji je „svirao kraj” Srbiji na Igrama?

- Iskreno, nisam očekivao ovakav epilog, pogotovu posle prvog meča u grupi sa Francuskom. Ali sport je još jednom pokazao koliko je nepredvidiv.

Kako ste se osećali u večeri kada ste saznali sudbinu ekipe, dan posle kada je trebalo da odigrate i tu poslednju utakmicu u grupi a koja rezultatski ništa nije značila? 

- I prazno i tužno. Osećaj je isti kao i ko svih. Ali je utakmica sa Kanadom bila važna jer se igra na Olimpijadi, pred punim tribinama, mnogima su ovo oproštajne Igre, a možda i poslednja reprezentativna utakmica. I koliko god da nam je teško, imali smo obavezu da u toj utakmici damo sve od sebe. Mi ne igramo za sebe, igramo za odbojkašku Srbiju, za narod koji je uvek uz reprezentaciju.

Želeli ste samo jedno?

- Da, da se borimo kao što bi ovi mladi momci, kada dođu u moje godine, voleli da gledaju kako se bore njihova deca ili neka druga deca, jednog dana, u dresovima Srbije koje su oni nosili.

Teško jeste, nije prijatno, Vama, igračima, da li ste možda i ljuti na sebe zbog rezultata u prethodna dva duela, jer ste uvek ponavljali koliko je svaki set, svaki bod važan, uz činjenicu da je na turniru 11 kvalitetnih i jakih rivala?

- Pre tri godine je bilo, daj da se kvalifikujete na Olimpijske igre pa posle šta god bude, dobro je. Ali ne samo narod, već i mi sebi postavljamo uvek veće ciljeve. Kad  smo već na najvećoj sportskoj smotri onda mora još više...Tako mora. Ove ciljeve nismo ispunili i jesmo tužni. Ali ne želim da iko bude ljut na sebe, svi su se u protekle tri godine davali za reprezentaciju. Sve su radili što smo tražili od njih, posvećeni su bili, naročito na ovim završnim pripremama. Bilo je mnogo odricanja, ugrožavali su zdravlje čak i karijere. Nemaju u tom smislu razloga da budu ljuti na sebe, naročito igrači a ni mi ostali. Lisinac danas, na žalost, plaća cenu požrtvovanja igranja za reprezentaciju uprkos svemu. Molimo se da se ipak uskoro vrati!

Kada se vraćate iz Pariza?

- Još uvek ne znamo. Nadam se da će se Olimpijski komitet Srbije pobrinuti da što pre krenemo nazad jer većina igrača ima jako malo slobodnih dana koji su dobili od klubova a proveli su celo leto u putovanjima, pripremama, utakmicama. Utisak je da je ovo leto trajalo kao čitava klupska sezona . Toliko nam se odužilo, gde smo sve bili, koliko smo radili. Na kraju, i koliko smo utakmica igrali?!

Prvi ste ekipni sport iz srpske delegacije koji je završio učešće?

- Taj podatak nisam znao. Žao mi je...

Ko će se, vašim jezikom, „tući” za to zlato na odbojkaškom turniru?

- Italija, Poljska Amerika.

Poruka igračima?

- Bez patetike - hvala im na ove tri godine borbe i istrajnosti. Uživao sam u radu i životu sa njima i pored mnogo problema koje jedan ovakav posao nosi sa sobom.

I želim im svu sreću i osmehe u životu i karijeri. Oni to zaslužuju! – ovako je zborio Igor Kolaković, stručnjak koji se 10. januara 2022. godine ponovo vratio u jato Orlova, u tom momentu drugom mandatu jer je u istom proveo od 2006. do 2014. godine. I to sa kakvom energijom i entuzijazmom koje je preneo i na tim.