У финале са 6,65 метара

Скок удаљ за даме најјача је дисциплина српске краљице спортова. Види се из чињенице да су од шест учесника из Србије две девојке у овој специјалности и обе с надмашеном учесничком нормом. Занимљиво је и да су биле прва – Ивана Шпановић и друга – Милица Гардашевић, које су обезбедиле одлазак у Париз с прескоченом критеријумом од 6,86 м. Нису чекале на пласман у одређену квоту такмичара у скоку удаљ.

Норма коју треба савладати данас од 11,15 часова да би се нашли у завршници без чекања на остварен пласман у једној од две групе, износи 6,75 метара?

– Неће бити потребно да се скочи толико. Никад није требало да се надмаши ни 6,70 метара за улазак у финале. Довољно је увек било 6,60 до 6,65 метара – одговара Горан Обрадовић с четвртог спрата српског апартмана, где је смештен из Града Светлости.

Каква искуства носите с квалификација мушкараца у вашој дисциплини?

– Жао ми је што Страхиња Јованчевић, ког тренирам с његовим оцем Милорадом, за 0,8 поена није прошао међу 32 најбољих у овој дисциплини. Имао би реалне изгледе да се нађе међу 12 најбољих.

За финале је требало 7,90 метара?

– Тако је. Било је ветра у груди до 1,6 метара у секунди.

Зашто је залетиште тако постављено, а не низ ветар?

– Зависи од тога како домаћини ставе камере.

Конкуренција у женском скоку удаљ биће сјајна. Двострука светска шампионка у дворани Ивана Шпановић се ове године такмичила само два пута (бољи резултат је 6,29 м), али има предност од скоро две деценије међународног искуства на које се може ослонити.

Дебитовала је на Олимпијским играма 2008. године, освојила олимпијску бронзу 2016. и сада иде у Париз на своје пете Игре. Она то чини и као светска шампионка, пошто је прошле године у Будимпешти освојила прву сениорску златну медаљу на отвореном у каријери испред Дејвис-Вудхол и Румунке Алине Ротару-Котман.

Бранитељка олимпијске титуле, Немица Малајка Михамбо вратила се близу своје врхунске форме после повреде и скочила је 7,22 м, водећих у свету да би освојила титулу првака Европе у јуну. Американка Тара Дејвис-Вудхол у фебруару је дошла до личног рекорда 7,18 м у дворани и победила на Првенству света у дворани.

Џасмин Мур је ове сезоне припретила са 6,98 м и завршила на другом месту. Много такмичарки  прелетело је 6,90 м, укључујући 19-годишњу Бугарку Пламену Миткову, јуниорску првакињу света, која је у јуну скочила 6,97 м и Италијанка Лариса Јапикино, која је са 6,94 м освојила европско сребро на Првенству Европе на домаћем терену у Риму.

Када је у питању такмичење у Дијамантској лиги, Михамбо и Јапикино ове године имају по једну победу.

Михамбо је скочила 7,30 м да би освојила светску титулу у Дохи 2019. и задржала круну у Орегону 2022. Повреда тетиве је значила да је пропустила прилику да уђе у три најбоље у Будимпешти прошле године, али је са 7,22 метра – другим најбољим резултатом у каријери,  освојила титулу првака Европе у Риму.

– Ово ми је толико значило да се поново вратим после свих тих година промена, кризе и туге –  написала је 30-годишњакиња на друштвеним мрежама. – Јачала сам кроз све то.

Још једна атлетичарка која је доказала своју снагу је Американка Тара Дејвис-Вудхол, 25-годишњакиња чија је прва сениорска светска медаља била сребро, које је освојила иза наше Иване Шпановић у Будимпешти прошле године. То је уследило после светске титуле за млађе јуниорке 2015. и јуниорке 2020.

Била је шеста на Играма у Токију, а сада се враћа на олимпијску сцену као светска шампионка у дворани.

Португалка Агате де Соуса, која је прошле године поставила лични рекорд од 7,03 м, скочила је 6,91 м за бронзу на Европском првенству. Међу осталим спортистима које треба гледати су бронзана медаља на Олимпијским играма из Нигерије Есе Бруме, па НЦАА шампионка у скоку удаљ и троскоку с Јамајке Акелија Смит, па Марте Коала из Буркине Фасо, која је победила у Дијамантској лиги у Суџоуу и Колумбијка Наталија Линарес.