U finale sa 6,65 metara

Skok udalj za dame najjača je disciplina srpske kraljice sportova. Vidi se iz činjenice da su od šest učesnika iz Srbije dve devojke u ovoj specijalnosti i obe s nadmašenom učesničkom normom. Zanimljivo je i da su bile prva – Ivana Španović i druga – Milica Gardašević, koje su obezbedile odlazak u Pariz s preskočenom kriterijumom od 6,86 m. Nisu čekale na plasman u određenu kvotu takmičara u skoku udalj.

Norma koju treba savladati danas od 11,15 časova da bi se našli u završnici bez čekanja na ostvaren plasman u jednoj od dve grupe, iznosi 6,75 metara?

– Neće biti potrebno da se skoči toliko. Nikad nije trebalo da se nadmaši ni 6,70 metara za ulazak u finale. Dovoljno je uvek bilo 6,60 do 6,65 metara – odgovara Goran Obradović s četvrtog sprata srpskog apartmana, gde je smešten iz Grada Svetlosti.

Kakva iskustva nosite s kvalifikacija muškaraca u vašoj disciplini?

– Žao mi je što Strahinja Jovančević, kog treniram s njegovim ocem Miloradom, za 0,8 poena nije prošao među 32 najboljih u ovoj disciplini. Imao bi realne izglede da se nađe među 12 najboljih.

Za finale je trebalo 7,90 metara?

– Tako je. Bilo je vetra u grudi do 1,6 metara u sekundi.

Zašto je zaletište tako postavljeno, a ne niz vetar?

– Zavisi od toga kako domaćini stave kamere.

Konkurencija u ženskom skoku udalj biće sjajna. Dvostruka svetska šampionka u dvorani Ivana Španović se ove godine takmičila samo dva puta (bolji rezultat je 6,29 m), ali ima prednost od skoro dve decenije međunarodnog iskustva na koje se može osloniti.

Debitovala je na Olimpijskim igrama 2008. godine, osvojila olimpijsku bronzu 2016. i sada ide u Pariz na svoje pete Igre. Ona to čini i kao svetska šampionka, pošto je prošle godine u Budimpešti osvojila prvu seniorsku zlatnu medalju na otvorenom u karijeri ispred Dejvis-Vudhol i Rumunke Aline Rotaru-Kotman.

Braniteljka olimpijske titule, Nemica Malajka Mihambo vratila se blizu svoje vrhunske forme posle povrede i skočila je 7,22 m, vodećih u svetu da bi osvojila titulu prvaka Evrope u junu. Amerikanka Tara Dejvis-Vudhol u februaru je došla do ličnog rekorda 7,18 m u dvorani i pobedila na Prvenstvu sveta u dvorani.

Džasmin Mur je ove sezone pripretila sa 6,98 m i završila na drugom mestu. Mnogo takmičarki  preletelo je 6,90 m, uključujući 19-godišnju Bugarku Plamenu Mitkovu, juniorsku prvakinju sveta, koja je u junu skočila 6,97 m i Italijanka Larisa Japikino, koja je sa 6,94 m osvojila evropsko srebro na Prvenstvu Evrope na domaćem terenu u Rimu.

Kada je u pitanju takmičenje u Dijamantskoj ligi, Mihambo i Japikino ove godine imaju po jednu pobedu.

Mihambo je skočila 7,30 m da bi osvojila svetsku titulu u Dohi 2019. i zadržala krunu u Oregonu 2022. Povreda tetive je značila da je propustila priliku da uđe u tri najbolje u Budimpešti prošle godine, ali je sa 7,22 metra – drugim najboljim rezultatom u karijeri,  osvojila titulu prvaka Evrope u Rimu.

– Ovo mi je toliko značilo da se ponovo vratim posle svih tih godina promena, krize i tuge –  napisala je 30-godišnjakinja na društvenim mrežama. – Jačala sam kroz sve to.

Još jedna atletičarka koja je dokazala svoju snagu je Amerikanka Tara Dejvis-Vudhol, 25-godišnjakinja čija je prva seniorska svetska medalja bila srebro, koje je osvojila iza naše Ivane Španović u Budimpešti prošle godine. To je usledilo posle svetske titule za mlađe juniorke 2015. i juniorke 2020.

Bila je šesta na Igrama u Tokiju, a sada se vraća na olimpijsku scenu kao svetska šampionka u dvorani.

Portugalka Agate de Sousa, koja je prošle godine postavila lični rekord od 7,03 m, skočila je 6,91 m za bronzu na Evropskom prvenstvu. Među ostalim sportistima koje treba gledati su bronzana medalja na Olimpijskim igrama iz Nigerije Ese Brume, pa NCAA šampionka u skoku udalj i troskoku s Jamajke Akelija Smit, pa Marte Koala iz Burkine Faso, koja je pobedila u Dijamantskoj ligi u Sudžouu i Kolumbijka Natalija Linares.