Војводина довела Бошка Јанковића!

Божидар Божо Јанковић, познатији по надимку Бошко, био је легендарни фудбалер сарајевског Железничара. Поникао је на чувеној Грбавици и за 11 сезона (1986-1977) одиграо 256 утакмица и постигао 96 голова.

Две године био је првотимац енглеског Милдсбороа и на 50 мечева, 16 пута уписао се у стрелце. Одиграо је сезону у француском Мецу и вратио се одакле је кренуо у фудбалски свет, у свој Жељезничар где је 1983. године завршио каријеру.

Отишао је са животне сцене млад, првог октобарског дана 1993. године, у Котору. Два пута је био репрезентативац Југославије 1972. године, исте оне у којој је постигао 13 голова и силно допринео освајању титуле. Сезону раније, са Пером Надовезом из Хајдука, са 20 голова, поделио је прво место на листи најбољих стрелаца. Био је интелектуалац високог кова, завршио је факултет и бавио се адвокатуром.

Божидар Јанковић је обележио једну епоху сарајевског фудбала на највишем нивоу. Божидаров унук, Бошко, овог лета закорачио је на српсколигашку сцену. Нови је члан перлеске Војводине 1928. Рођен је 22. априла 2007, висок 179 цм и покрива десну страну терена, од бека до крилне позиције.

Кад тренера Марка Гутешу, који га је позвао у редове Перлежана, питате о карактеристикама младог Јанковића, каже да је брз, вредан и пожртвован и да се понавља уз десну страну терена...

- Из дединог надимка, дошло је моје име. Бака Зденка и данас ми прича о деди, а и тата Бориша био је добар играч и уз фудбал породица је моја највећа инспирација, узоре изван ње не треба да тражим. О деди слушам дивне приче, а тату памтим са терена, кад је играо футсал у САС-у и водио ме на тренинге – каже млађани Бошко.

Сећа се почетака и првих тренинга.

- Нормално је што ми је лопта била прва и најомиљенија играчка и почео сам у Пролетеру 2006, код Амира Тељиговића, док још нисам пошао у први разред. Потом сам прешао код Аце Маркоског, а прошлог пролећа одиграо сам прву сениорску сезону у дресу ОФК Стајићева у Подручној лиги. Од овог лета сам код Перлежана.

Каже да је у играчком погону само Огњен Кнежевић, млађи неколико месеци.

- Презадовољан сам што сам у добром клубу и Српској лиги. За мене су ово огромни изазови, рад на вишем нивоу од досадашњег и максимално се трудим да испуним све постављене задатке и имам велику подршку старијих саиграча. Прихваћен сам изванредно и остаје да увек будем ангажован и допринесем успеху.

Гутеша му је дао прилику на сва четири контролна меча и очито да је Јанковић један од играча из бонус категорије, на којег искусни стручњак рачуна.

- Физички никад нисам био спремнији – каже млади фудбалер. – Колико сам чуо о других, можда ово не треба ни да кажем, тренер Гутеша је задовољан, а трудим се да оправдам добар почетак, учим и не журим, са татом често разговарам и знам да све треба да иде постепено и да ништа не треба у фудбалском школовању да се прескочи.

Бошко разговара помало стидљивим гласом, али приметно је да је наоружан фудбалским речником. На крају је говорио о циљевима Перлежана:

- Бићемо спремни, можемо добро  да трчимо и кроз тренинге још више ћемо да напредујемо. Говори се да је опстанак циљ и свако ко уђе у виши степен такмичења, тако размишља. Лепа је атмосфера у екипи и надам се да ћемо планове успешно испунити – рекао је Бошко Јанковић, момчић сјајних фудбалских гена.