Vojvodina dovela Boška Jankovića!

Božidar Božo Janković, poznatiji po nadimku Boško, bio je legendarni fudbaler sarajevskog Železničara. Ponikao je na čuvenoj Grbavici i za 11 sezona (1986-1977) odigrao 256 utakmica i postigao 96 golova.

Dve godine bio je prvotimac engleskog Mildsboroa i na 50 mečeva, 16 puta upisao se u strelce. Odigrao je sezonu u francuskom Mecu i vratio se odakle je krenuo u fudbalski svet, u svoj Željezničar gde je 1983. godine završio karijeru.

Otišao je sa životne scene mlad, prvog oktobarskog dana 1993. godine, u Kotoru. Dva puta je bio reprezentativac Jugoslavije 1972. godine, iste one u kojoj je postigao 13 golova i silno doprineo osvajanju titule. Sezonu ranije, sa Perom Nadovezom iz Hajduka, sa 20 golova, podelio je prvo mesto na listi najboljih strelaca. Bio je intelektualac visokog kova, završio je fakultet i bavio se advokaturom.

Božidar Janković je obeležio jednu epohu sarajevskog fudbala na najvišem nivou. Božidarov unuk, Boško, ovog leta zakoračio je na srpskoligašku scenu. Novi je član perleske Vojvodine 1928. Rođen je 22. aprila 2007, visok 179 cm i pokriva desnu stranu terena, od beka do krilne pozicije.

Kad trenera Marka Gutešu, koji ga je pozvao u redove Perležana, pitate o karakteristikama mladog Jankovića, kaže da je brz, vredan i požrtvovan i da se ponavlja uz desnu stranu terena...

- Iz dedinog nadimka, došlo je moje ime. Baka Zdenka i danas mi priča o dedi, a i tata Boriša bio je dobar igrač i uz fudbal porodica je moja najveća inspiracija, uzore izvan nje ne treba da tražim. O dedi slušam divne priče, a tatu pamtim sa terena, kad je igrao futsal u SAS-u i vodio me na treninge – kaže mlađani Boško.

Seća se početaka i prvih treninga.

- Normalno je što mi je lopta bila prva i najomiljenija igračka i počeo sam u Proleteru 2006, kod Amira Teljigovića, dok još nisam pošao u prvi razred. Potom sam prešao kod Ace Markoskog, a prošlog proleća odigrao sam prvu seniorsku sezonu u dresu OFK Stajićeva u Područnoj ligi. Od ovog leta sam kod Perležana.

Kaže da je u igračkom pogonu samo Ognjen Knežević, mlađi nekoliko meseci.

- Prezadovoljan sam što sam u dobrom klubu i Srpskoj ligi. Za mene su ovo ogromni izazovi, rad na višem nivou od dosadašnjeg i maksimalno se trudim da ispunim sve postavljene zadatke i imam veliku podršku starijih saigrača. Prihvaćen sam izvanredno i ostaje da uvek budem angažovan i doprinesem uspehu.

Guteša mu je dao priliku na sva četiri kontrolna meča i očito da je Janković jedan od igrača iz bonus kategorije, na kojeg iskusni stručnjak računa.

- Fizički nikad nisam bio spremniji – kaže mladi fudbaler. – Koliko sam čuo o drugih, možda ovo ne treba ni da kažem, trener Guteša je zadovoljan, a trudim se da opravdam dobar početak, učim i ne žurim, sa tatom često razgovaram i znam da sve treba da ide postepeno i da ništa ne treba u fudbalskom školovanju da se preskoči.

Boško razgovara pomalo stidljivim glasom, ali primetno je da je naoružan fudbalskim rečnikom. Na kraju je govorio o ciljevima Perležana:

- Bićemo spremni, možemo dobro  da trčimo i kroz treninge još više ćemo da napredujemo. Govori se da je opstanak cilj i svako ko uđe u viši stepen takmičenja, tako razmišlja. Lepa je atmosfera u ekipi i nadam se da ćemo planove uspešno ispuniti – rekao je Boško Janković, momčić sjajnih fudbalskih gena.