„ПОЧИЊЕМ ДА ЖИВИМ” – Карабатић се враћа у Ниш

Највећи играч свих времена Никола Карабатић одиграо је последњи плес. И то у свом Паризу, у препуном Берсију, пред 25.000 људи који су на ногама дуготрајним аплаузом испратили рођеног Нишлију право и легенду!

Замљишљао је другачије крај каријере Нико, са медаљом око врата и то на Олимпијским играма у својој држави. Међутим, Немци су покварили његов последњи сан зауставивши га и четртфиналу, на путу ка петој олимпијској медаљи!

Богата и блистава каријера Карабатића обележена је са чак 17 репрезентативних медаља на великим такмичењима, од тога је чак 11 било златних!

- Готово је, више никада нећу доживети овакву атмосферу. Али, са задовољством затварам каријеру, и даље ћу бодрити ову талентовану француску екипу . Остварио сам своје снове, поносан сам на све титуле и медаље које смо освојили – разочарано је причао Карабатић.

Сјајни Никола је додао:

– Тужан сам, али у исто време, немам право то да будем... Не могу да будем тужан јер престаје, то је такође тренутак у ком захваљујем саиграчима. Ја сам тај који их теши, кажем да ми је било задовољство играти са њима.

На питање шта ће радити даље у каријери момак рођен у Нишу је рекао:

- Живећу!

Бројке, које ће ретко ко моћи да понови још дуго, чине га јединственим, какав је уосталом био и на терену, кроз последње две деценије. О укусима се, кажу, не расправља. Било је и биће виртуоза с лоптом, али таквих, рекли бисмо од сувог злата, драгоцених у сваком сегменту, баш и не.

У доба највеће играчке моћи, већина тренера га је описивала као прототипа – оног савршеног, поузданог, снажног, окретног и увек спремног за највеће изазове. По много чему је јединствен Никола, али нико никада неће моћи да оспори ништа што је урадио .

Са Данцем Микелом Хансеном највише, три пута, биран је за најбољег играча света у избору ИХФ, чији први лауреат је био Веселин Вујовић. Управо Хансен га је у претекао за гол на вечној листи стрелаца (296), иако је Никола, управо на ЕП у Немачкој, против Хрватске, достигао био цифру коју је „оборио” Данац.

- Нисам знао да рекорд сад припада Микелу, честитам му... Срећан сам због њега. Мада, сигуран сам да би тај рекорд радо мењао за победу у финалу. Те цифре само говоре о његовом квалитету, да је један од највећих у историји. Срећан сам да могу да га назовем пријатељем – причао је Никола о некадашњем саиграчу из ПСЖ-а, који ће се такође у Паризу опростити од репрезентације.

Никола је своје животно опредељење кратко описао:

- Чиста је магија бити спортиста, живети овакве тренутке... Никад не знате кад ћете поново моћи да проживите такве емоције, златне медаље да поделите са породицом. Имаћу о чему да причам деци. Погледаћемо неке утакмице поново, да им испричам како је то било.

А било је трофејно, лепо, углавном срећно, мало и тужно... Све је почело је у Монпељеу 2000. године где је Никола показао невероватан таленат и после пет година у овом клубу стигао је позив највећег тима икада, Кила. Отишао је сјајни бек у Немачку, провео четири године у овом гиганту, освојио и Лигу шампиона, а онда је уследио повратак у Монпеље. Четири године је био код куће, да би 2013. стигао позив Барселине, позив који се не одбија и Нико се преселио  уславни каталонски тим. Мађутим, 2015. Пари сен Жермен је постао државни пројекат и први циљ клуба је био да врати највећег играча икада. Уз милионско обештећење Карабатић се преселио у Француску и до краја каријере бранио боје Милионера.

Баш у дворани где је играо последњих десет година, али у дресу репрезентације Никола је одиграо свој последњи меч.