„POČINjEM DA ŽIVIM” – Karabatić se vraća u Niš

Najveći igrač svih vremena Nikola Karabatić odigrao je poslednji ples. I to u svom Parizu, u prepunom Bersiju, pred 25.000 ljudi koji su na nogama dugotrajnim aplauzom ispratili rođenog Nišliju pravo i legendu!

Zamljišljao je drugačije kraj karijere Niko, sa medaljom oko vrata i to na Olimpijskim igrama u svojoj državi. Međutim, Nemci su pokvarili njegov poslednji san zaustavivši ga i četrtfinalu, na putu ka petoj olimpijskoj medalji!

Bogata i blistava karijera Karabatića obeležena je sa čak 17 reprezentativnih medalja na velikim takmičenjima, od toga je čak 11 bilo zlatnih!

- Gotovo je, više nikada neću doživeti ovakvu atmosferu. Ali, sa zadovoljstvom zatvaram karijeru, i dalje ću bodriti ovu talentovanu francusku ekipu . Ostvario sam svoje snove, ponosan sam na sve titule i medalje koje smo osvojili – razočarano je pričao Karabatić.

Sjajni Nikola je dodao:

– Tužan sam, ali u isto vreme, nemam pravo to da budem... Ne mogu da budem tužan jer prestaje, to je takođe trenutak u kom zahvaljujem saigračima. Ja sam taj koji ih teši, kažem da mi je bilo zadovoljstvo igrati sa njima.

Na pitanje šta će raditi dalje u karijeri momak rođen u Nišu je rekao:

- Živeću!

Brojke, koje će retko ko moći da ponovi još dugo, čine ga jedinstvenim, kakav je uostalom bio i na terenu, kroz poslednje dve decenije. O ukusima se, kažu, ne raspravlja. Bilo je i biće virtuoza s loptom, ali takvih, rekli bismo od suvog zlata, dragocenih u svakom segmentu, baš i ne.

U doba najveće igračke moći, većina trenera ga je opisivala kao prototipa – onog savršenog, pouzdanog, snažnog, okretnog i uvek spremnog za najveće izazove. Po mnogo čemu je jedinstven Nikola, ali niko nikada neće moći da ospori ništa što je uradio .

Sa Dancem Mikelom Hansenom najviše, tri puta, biran je za najboljeg igrača sveta u izboru IHF, čiji prvi laureat je bio Veselin Vujović. Upravo Hansen ga je u pretekao za gol na večnoj listi strelaca (296), iako je Nikola, upravo na EP u Nemačkoj, protiv Hrvatske, dostigao bio cifru koju je „oborio” Danac.

- Nisam znao da rekord sad pripada Mikelu, čestitam mu... Srećan sam zbog njega. Mada, siguran sam da bi taj rekord rado menjao za pobedu u finalu. Te cifre samo govore o njegovom kvalitetu, da je jedan od najvećih u istoriji. Srećan sam da mogu da ga nazovem prijateljem – pričao je Nikola o nekadašnjem saigraču iz PSŽ-a, koji će se takođe u Parizu oprostiti od reprezentacije.

Nikola je svoje životno opredeljenje kratko opisao:

- Čista je magija biti sportista, živeti ovakve trenutke... Nikad ne znate kad ćete ponovo moći da proživite takve emocije, zlatne medalje da podelite sa porodicom. Imaću o čemu da pričam deci. Pogledaćemo neke utakmice ponovo, da im ispričam kako je to bilo.

A bilo je trofejno, lepo, uglavnom srećno, malo i tužno... Sve je počelo je u Monpeljeu 2000. godine gde je Nikola pokazao neverovatan talenat i posle pet godina u ovom klubu stigao je poziv najvećeg tima ikada, Kila. Otišao je sjajni bek u Nemačku, proveo četiri godine u ovom gigantu, osvojio i Ligu šampiona, a onda je usledio povratak u Monpelje. Četiri godine je bio kod kuće, da bi 2013. stigao poziv Barseline, poziv koji se ne odbija i Niko se preselio  uslavni katalonski tim. Mađutim, 2015. Pari sen Žermen je postao državni projekat i prvi cilj kluba je bio da vrati najvećeg igrača ikada. Uz milionsko obeštećenje Karabatić se preselio u Francusku i do kraja karijere branio boje Milionera.

Baš u dvorani gde je igrao poslednjih deset godina, ali u dresu reprezentacije Nikola je odigrao svoj poslednji meč.