У тренуцима док и даље траје емотивни ролекостер одбојкашица Србије, борба са свакодневним питањима, да ли је морало овако и зашто је све кренуло по злу, док гледају борбу Бразила и Америке односно Турске и Италије за финале... Треба бити и објективан, миран, сабран. Реално сагледати околности.
Али, један неуспех, истина, не може да обрише оних 10 година битисања и харање европском и светском сценом и то са медаљама! И то је факат.
Милена Панић (девојачко Рашић) више од 12 година била је под светлима позорнице, и са исте у великом стилу сишла 2021. године. А у џепу је имала 16 трофеја и медаља са „плавом четом” симболично као и број дреса који је носила. Готово 11 индивидуалних признања у богатој клупској али и репрезентативној каријери. А добро памте сви и Рио де Жанеиро и Игре и Светско првенство у Јапану 2018. када је Милена стајала у одабраној постави као најбољи блокер. Чак је и била капитен „златних”!
У миру свог дома гледала је и навијала за одбојкашице, за све српске спортисте са супругом Петром Панићем, рукометашем. Позив из Спортског журнала и прво „Хало”, и популарна „Раша” је ту. А ту су и дечица, старија ћерка Хелена и син Вук, најслађа обавеза прослављене одбојкашице.
Причу о неуспеху одбојкашица ипак је посматрала из угла свих спортова, уз логично објашњење.
- Генерално, невезано само за одбојку, за све спортове, колико год то ружно звучало, али они од којих смо 90 одсто очекивали успех, нису успели ни да се квалификују. Жао ми је због самих спортиста, имају велики мотив и жељу за Олимпијске игре. Криво ми је јер зна како се осећају, спремате се кроз тај циклус од четири године, сваки дан, па месеци припрема и за један дан све падне у воду. Није лако! У крајњу руку све је то спорт, део спорта. Свакако да не треба посустати. Треба наставити даље и да се ради, припрема. И да се надамо да ће у Лос Анђелесу бити више добрих резултата и медаља него овде – вратила се у кожу активних спортиста Милена Рашић.
Где је запело, има ли кривца треба ли га тражити у лошем резултату одбојкашица Србије?
- Не могу да кажем да постоји један кривац. Не мислим ни да постоји било какав! Није нас хтело. Сигурна сам да је све у најбољем реду са девојкама, да је атмосфера сјајна, као што је била годинама уназад и да су силно желеле да уђу у борбу за медаљу! Али није нам пошло за руком. Оно што ми је чудно што буквално нисмо имали прву шесторку до самог краја такмичења, да је било доста промена?! Гвидетија обожавам, као тренера са којим сам дуго година радила, поштујем и ценим га са те стране. Али те силне промене које је правио је нешто на шта наше девојке нису навикле. Годинама уназад знао се систем, свачија позиција у тиму. Тако да је могуће да је то један од разлога да се десило шта се десило.
Која би била ваша порука, а после свега?
- Свакако да не треба падати психолошки. Главама само горе и размишљати већ о следећим акцијама. Кажем, то је део спорта, а не камен који ће те спотаћи и оставити те ту! Жао ми је због девојака које ће се опростити од националног дреса, сигурно да су много прижељкивале то злато. Са друге стране, радујем се због млађих, које су се појавиле. Ето, већ на следећим Играма желим да се врате са једном од медаља. Имаће четири године за усавршавање, уигравање, само да нам нађу адекватног селектора – прозборила је за крај Милена Панић Рашић, увек и заувек велика играчица, али изнад свега жена вредна сваког поштовања.
МАЈА ЈЕ ЈЕДНА ЈЕДИНА
Опроштај Маје Огњеновић.
- Нема ту шта претерано да се каже - Маја је једна једина. Толико година у репрезентацији - 22, играти на врхунском нивоу и бити најбољи дизач на свету годинама, нешто што ће се памтити. Оставила је велики траг у репрезентацији. Свакако ће бити потребно доста времена да се нађе адекватна замена.
ПОТКЕ ЈЕДАН ОД НАЈБОЉИХ... БАТА, ТАЈ ПОЗИТИВАЦ ЗА НЕЗАБОРАВ
Није Милена заборавила Подрашчанина и Атанасијевића, тандем који се такође „пензионисао” после Игара у Паризу.
- Марко по броју мечева за Србију убедљиво их има највише, ту је од малих ногу, препознатљив и те како, права спортска фигура. Ако не најбољи, један од најбољих блокера на свету! Бата (оп. аут. Атанасијевић) остаће упамћен исто као један страшан играч, изнад свега позитивац и та енергија тима. Њих троје, мислим и на Мају, оставили су толики печат, да ћемо још дуго причати о њима. Желим им све најбоље у наставку каријера. Коначно ће имати прилику да цело лето уживају и праве планове – насмејала се на крају добра стара „Раша”.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
