EKSKLUZIVNO - Milena Panić Rašić: Kao da je neko bacio kletvu na nas

U trenucima dok i dalje traje emotivni rolekoster odbojkašica Srbije, borba sa svakodnevnim pitanjima, da li je moralo ovako i zašto je sve krenulo po zlu, dok gledaju borbu Brazila i Amerike odnosno Turske i Italije za finale... Treba biti i objektivan, miran, sabran. Realno sagledati okolnosti.

Ali, jedan neuspeh, istina, ne može da obriše onih 10 godina bitisanja i haranje evropskom i svetskom scenom i to sa medaljama! I to je fakat.

Milena Panić (devojačko Rašić) više od 12 godina bila je pod svetlima pozornice, i sa iste u velikom stilu sišla 2021. godine. A u džepu je imala 16 trofeja i medalja sa „plavom četom” simbolično kao i broj dresa koji je nosila. Gotovo 11 individualnih priznanja u bogatoj klupskoj ali i reprezentativnoj karijeri. A dobro pamte svi i Rio de Žaneiro i Igre i Svetsko prvenstvo u Japanu 2018. kada je Milena stajala u odabranoj postavi kao najbolji bloker. Čak je i bila kapiten „zlatnih”!

U miru svog doma gledala je i navijala za odbojkašice, za sve srpske sportiste sa suprugom Petrom Panićem, rukometašem. Poziv iz Sportskog žurnala i prvo „Halo”, i popularna „Raša” je tu. A tu su i dečica, starija ćerka Helena i sin Vuk, najslađa obaveza proslavljene odbojkašice.

Priču o neuspehu odbojkašica ipak je posmatrala iz ugla svih sportova, uz logično objašnjenje.

- Generalno, nevezano samo za odbojku, za sve sportove, koliko god to ružno zvučalo, ali oni od kojih smo 90 odsto očekivali uspeh, nisu uspeli ni da se kvalifikuju. Žao mi je zbog samih sportista, imaju veliki motiv i želju za Olimpijske igre. Krivo mi je jer zna kako se osećaju, spremate se kroz taj ciklus od četiri godine, svaki dan, pa meseci priprema i za jedan dan sve padne u vodu. Nije lako! U krajnju ruku sve je to sport, deo sporta. Svakako da ne treba posustati. Treba nastaviti dalje i da se radi, priprema. I da se nadamo da će u Los Anđelesu biti više dobrih rezultata i medalja nego ovde – vratila se u kožu aktivnih sportista Milena Rašić.

Gde je zapelo, ima li krivca treba li ga tražiti u lošem rezultatu odbojkašica Srbije?

- Ne mogu da kažem da postoji jedan krivac. Ne mislim ni da postoji bilo kakav! Nije nas htelo. Sigurna sam da je sve u najboljem  redu sa devojkama, da je atmosfera sjajna, kao što je bila godinama unazad i da su silno želele da uđu u borbu za medalju! Ali nije nam pošlo za rukom. Ono što mi je čudno što bukvalno nismo imali prvu šestorku do samog kraja takmičenja, da je bilo dosta promena?! Gvidetija obožavam, kao trenera sa kojim sam dugo godina radila, poštujem i cenim ga sa te strane. Ali te silne promene koje je pravio je nešto na šta naše devojke nisu navikle. Godinama unazad znao se sistem, svačija pozicija u timu. Tako da je moguće da je to jedan od razloga da se desilo šta se desilo.

Koja bi bila vaša poruka, a posle svega? 

- Svakako da ne treba padati psihološki. Glavama samo gore i razmišljati već o sledećim akcijama. Kažem, to je deo sporta, a ne kamen koji će te spotaći i ostaviti te tu! Žao mi je zbog devojaka koje će se oprostiti od nacionalnog dresa, sigurno da su mnogo priželjkivale to zlato. Sa druge strane, radujem se zbog mlađih, koje su se pojavile. Eto, već na sledećim Igrama želim da se vrate sa jednom od medalja. Imaće četiri godine za usavršavanje, uigravanje, samo da nam nađu adekvatnog selektora – prozborila je za kraj Milena Panić Rašić, uvek i zauvek velika igračica, ali iznad svega žena vredna svakog poštovanja.