Селектор Зуковић: Наравно да нисмо задовољни

Такмичења у краљици спортова на 33.Олимпијским играма у Паризу још трају, али без српских представника. Нико се од шесторо наших асова није борио у завршници. Уочи поласка у главни град Француске, селектор Един Зуковић је указао да имамо најјачи састав до сад, а од тог става не одступа ни сад, мада ствари нису реализоване онако како је очекивано.

– Од Првенства Европе у Риму знали смо ко ће нас представљати на највећем такмичењу, односно да ћемо имати велики број врхунских такмичара – каже селектор Зуковић.

Ушли сте тада у завршне припреме?

–И тада, као и на свим претходним припремама имали смо најбоље могуће услове за рад. Држава Србија поклања велику пажњу спорту и новац од пореза својих грађана улаже у наше спортисте на најбољи могући начин преко Министарства спорта, Олимпијског комитета Србије и у случају атлетике преко Српског атлетског савеза. Омогућени су нам били најбољи могући услови.

Резултати нису били адекватни?

–Амбиције су биле велике. Као народ желимо да сви буду шампиони. Било је легално да се сад тако размишља кад је реч о неколико наших такмичара, гледајући њихове резултате. С друге стране, од 1948. до данас имамо само три олимпијке атлетске медаље, од чега једну као самостална Србија.

Какву свеукупну оцену можете да дате после такмичења?

– Нисмо задовољни, наравно. Срећа нас није погледала. Могло и другачије у неким тренуцима.

Како се све догодило?

– Извукли смо поуке, а тек ћемо све да обрадимо. Хладне главе, не вруће, анализираћемо шта се догодило и како да се пропусти исправе с циљем да наставимо још јаче и још боље.

Како појединачно оцењујете сваког из српског секстета?

– Као да нас је оно што се догодило Ангелини Топић самом почетку, све обележило. Проклизала је на доскочишту током загревања, искренула десни скочни зглоб и сломила доњи део фибуле. У такво стању, после интервенције лекара Јована Ђуровића, успела је да прескочи 1,92 метра и нађе се у финалу. Пазите – сломљеном ногом, што је проузроковало не само проблеме с одразом, већ и залетом, који је скратила на минимум.

Ивана Шпановић је такође имала проблема с повредама?

–С Ахиловом тетивом десне ноге као и руптуром задње ложе на левој, одразној. Због тог није успела да се припреми како треба. Али као велики борац није желела да се преда без борбе. Хвала јој за све. Разговараћемо ако жели да настави.

Милица Гардашевић је исто скакала удаљ?

– Очекивао сам финале од ње. У трећој и последњој серији квалификација имала је скок за улазак у 12 најбољих, баш као Ивана у првом покушју, али обе с преступима. Ветар јесте мењао правац и утицао на то, али тако је било свима. Зна шта треба да уради, да промени залет, да га трчи брже, јер је она некад била и спринтерка, брзину има и само треба да је искористи у својој главној дисциплини.

Елзан Бибић се није снашао у тактичкој трци на 5.000 метара?

–Знали смо тачно шта ће и како да буде. Јасно је било да су бржи. Онолико колико је пробао - није био на свом нивоу. Најтежи задатак је имао. Дошао с најлошијим резултатом. Пробао, велико искуство стекао и значиће му много. Прво наредно велико такмичење му је Првество Европе у дворани.

Адриана Вилагош је била прва од оних бацачица копља, које се ниси пласирале у финале?

– Била је спремна. У последњој пробној серији на главном стадиону, без напора је бацила 61,50, што се испоставило да је на самом такмичењу било довољно за улазак у борбу за медаље. После тога први хитац је био на 60,49. Није га погодила, да јесте пао би на 63 метра бар. Онда се увукао страх. Тренер и мајк Ђерђи Вилагош и ја причали смо јој да трчим злер у једном ритму и све остало на шта треба да обрати пажњу, али су је сувише импресионирале онако јаке квалификације.

Армин Синанчевић није прошао у финале као на својим дебитантским Олимпијским играма у Токију?

-Као неколико других наших представника проблеми с повредама, њему је раме било дуго у проблему, пресудили суо квалитету учешћа.

Кад се подвуче црта?

-Рекох већ, не да нисмо задовољни ни срећни, већ баш никако то нисмо. Ипак су многи први пут осетили грају Олимпијског села, снагу тог највећег такмичења и искуство ће им сјајно доћи. Прележали су дечје болести,како се то каже. Толико су млади да ће сви, осим Иване Шпновић, бити у пуној снази у Лос Анђелесу. А и она је ту, ако буде желела, никад се не зна.