Selektor Zuković: Naravno da nismo zadovoljni

Takmičenja u kraljici sportova na 33.Olimpijskim igrama u Parizu još traju, ali bez srpskih predstavnika. Niko se od šestoro naših asova nije borio u završnici. Uoči polaska u glavni grad Francuske, selektor Edin Zuković je ukazao da imamo najjači sastav do sad, a od tog stava ne odstupa ni sad, mada stvari nisu realizovane onako kako je očekivano.

– Od Prvenstva Evrope u Rimu znali smo ko će nas predstavljati na najvećem takmičenju, odnosno da ćemo imati veliki broj vrhunskih takmičara – kaže selektor Zuković.

Ušli ste tada u završne pripreme?

–I tada, kao i na svim prethodnim pripremama imali smo najbolje moguće uslove za rad. Država Srbija poklanja veliku pažnju sportu i novac od poreza svojih građana ulaže u naše sportiste na najbolji mogući način preko Ministarstva sporta, Olimpijskog komiteta Srbije i u slučaju atletike preko Srpskog atletskog saveza. Omogućeni su nam bili najbolji mogući uslovi.

Rezultati nisu bili adekvatni?

–Ambicije su bile velike. Kao narod želimo da svi budu šampioni. Bilo je legalno da se sad tako razmišlja kad je reč o nekoliko naših takmičara, gledajući njihove rezultate. S druge strane, od 1948. do danas imamo samo tri olimpijke atletske medalje, od čega jednu kao samostalna Srbija.

Kakvu sveukupnu ocenu možete da date posle takmičenja?

– Nismo zadovoljni, naravno. Sreća nas nije pogledala. Moglo i drugačije u nekim trenucima.

Kako se sve dogodilo?

– Izvukli smo pouke, a tek ćemo sve da obradimo. Hladne glave, ne vruće, analiziraćemo šta se dogodilo i kako da se propusti isprave s ciljem da nastavimo još jače i još bolje.

Kako pojedinačno ocenjujete svakog iz srpskog seksteta?

– Kao da nas je ono što se dogodilo Angelini Topić samom početku, sve obeležilo. Proklizala je na doskočištu tokom zagrevanja, iskrenula desni skočni zglob i slomila donji deo fibule. U takvo stanju, posle intervencije lekara Jovana Đurovića, uspela je da preskoči 1,92 metra i nađe se u finalu. Pazite – slomljenom nogom, što je prouzrokovalo ne samo probleme s odrazom, već i zaletom, koji je skratila na minimum.

Ivana Španović je takođe imala problema s povredama?

–S Ahilovom tetivom desne noge kao i rupturom zadnje lože na levoj, odraznoj. Zbog tog nije uspela da se pripremi kako treba. Ali kao veliki borac nije želela da se preda bez borbe. Hvala joj za sve. Razgovaraćemo ako želi da nastavi.

Milica Gardašević je isto skakala udalj?

– Očekivao sam finale od nje. U trećoj i poslednjoj seriji kvalifikacija imala je skok za ulazak u 12 najboljih, baš kao Ivana u prvom pokušju, ali obe s prestupima. Vetar jeste menjao pravac i uticao na to, ali tako je bilo svima. Zna šta treba da uradi, da promeni zalet, da ga trči brže, jer je ona nekad bila i sprinterka, brzinu ima i samo treba da je iskoristi u svojoj glavnoj disciplini.

Elzan Bibić se nije snašao u taktičkoj trci na 5.000 metara?

–Znali smo tačno šta će i kako da bude. Jasno je bilo da su brži. Onoliko koliko je probao - nije bio na svom nivou. Najteži zadatak je imao. Došao s najlošijim rezultatom. Probao, veliko iskustvo stekao i značiće mu mnogo. Prvo naredno veliko takmičenje mu je Prvestvo Evrope u dvorani.

Adriana Vilagoš je bila prva od onih bacačica koplja, koje se nisi plasirale u finale?

– Bila je spremna. U poslednjoj probnoj seriji na glavnom stadionu, bez napora je bacila 61,50, što se ispostavilo da je na samom takmičenju bilo dovoljno za ulazak u borbu za medalje. Posle toga prvi hitac je bio na 60,49. Nije ga pogodila, da jeste pao bi na 63 metra bar. Onda se uvukao strah. Trener i majk Đerđi Vilagoš i ja pričali smo joj da trčim zler u jednom ritmu i sve ostalo na šta treba da obrati pažnju, ali su je suviše impresionirale onako jake kvalifikacije.

Armin Sinančević nije prošao u finale kao na svojim debitantskim Olimpijskim igrama u Tokiju?

-Kao nekoliko drugih naših predstavnika problemi s povredama, njemu je rame bilo dugo u problemu, presudili suo kvalitetu učešća.

Kad se podvuče crta?

-Rekoh već, ne da nismo zadovoljni ni srećni, već baš nikako to nismo. Ipak su mnogi prvi put osetili graju Olimpijskog sela, snagu tog najvećeg takmičenja i iskustvo će im sjajno doći. Preležali su dečje bolesti,kako se to kaže. Toliko su mladi da će svi, osim Ivane Špnović, biti u punoj snazi u Los Anđelesu. A i ona je tu, ako bude želela, nikad se ne zna.